Korijander više nije samo začinska i jestiva biljka, već je i u centru pažnje sa istraživanjima koje pokazuju kako bi ova lisnata biljka mogla biti novo, jeftino rešenje za prečišćavanje vode za piće. Popularan i često korišćen u meksičkoj i jugoistočno-azijskoj kuhinji, korijander se sada može pohvaliti i zbog svog potencijala kao „biosorbent“ koji može da ukloni olovo i druge toksične teške metale iz zagađene vode.
Prečišćavanje voda se obično oslanja na napredne tehnologije koje koriste aktivni ugalj - pristup koji je često preskup za većinu zemalja u razvoju, posebno u seoskim sredinama. S time u vidu, dr Daglas Šauer je fokusirao svoje istraživanje na biosorbente, keftine i održive alternative koje se oslanjaju na prirodne materijale kao što su mikrobi i biljke.
Objašnjavajući privlačnosti i korsinost biosorbenta, doktor Šauer opisuje scenario: „Kada filter u uređaju za prečišćavanje vode mora da se promeni, korisnik može samo da izađe napolje, nabere šaku korijandera ili neke druge biljke, i dobijate novi filter koji je spreman da prečisti vodu.“
Korijander je takođe poznat i kao kineski peršun, i on se vrlo lako gaji i kod kuće i u divljini, što ga čini lako dostupnim za mnoge zemlje u razvoju koje često imaju probleme sa kontaminiranim izvorima vode.
Ključ uspeha biljke leži u arhitekturi njenih spoljnih ćelijskih zidova koje čine korijander idealnim za apsorbovanje toksičnih metala kao što je olovo. Rezultati eksperimenata sprovedenih u Meksiku su podržali Šauerove nalaze i čak su sugerisali da je korijander efikasniji od prečišćavanje vode od konvencijalnih metoda.
