Kitovi su jedne od najekstremnijih životinja na svetu. Plavi kit, na primer, od 33 metara dužine i težine od preko 150 tona je najveća životinja koja je ikada živela. Ove veličanstvene životinje su društveni sisari, potiču od drevne kopnene životinje koja je takođe predak porodici nilskih konja. Kao nilski konji i ljudi, oni su toplokrvni i dišu vazduh, i ostaju sa svojim mladima, negujući ih duže vremenske periode. I, kao i mi, oni održavaju složene društvene kontakte.
Kao što možete i zamisliti, kitovi se suočavaju sa nekim posebnim izazovima dok sve ovo rade u okeanima. Kao i obično, tamo gde si izazovi ekstremni, rešenja su efikasna. Pa, kako plavi kit može da nas inspiriše danas?
Neki kitovi, poput ulješure i orke (zaista veoma velikog delfina), imaju usta puna oštrih zuba za komadanje ribe. Drugi, poput plavog i grbavog, održavaju svoja ogromna tela prikupljanjem planktona iz vode koji su bogati sa proteinima. Ove „filterske hranilice“ gutaju morsku vodu, zatim je pritiskaju kroz „usi“ nalik češlju (dužine i do pet metara koje deluju kao sito) u svojim ogromnim ustima.
Usi su napravljene od iste stvari od kojih je napravljena naša kosa i nokti, i ne tako davno koristili smo ih kao plastiku, stavljajući ih u korsete i obruče suknji. Naravno, populacija kitova je desetkovana zbog toga, ali danas oni se polako oporavljaju. Oni još uvek imaju nešto da podele sa nama: lepu i briljantnu bio-inspiraciju.
Često se postavlja pitanja da li stvarni proizvodi inspirisani biomimikrijom završe na tržištu. Apsolutno da, i potencijal za inovacije je ograničen samo našom maštom i moći posmatranja. Svako stvorenje je izuzetno izbrušeno da postoji u svom okruženju, a njihovi izazovi su često i naši.
Uzmimo filter Baleen (usi), na primer, patentiranu tehnologiju za razdvajanje tečnosti inspirisanu stvarnim usima kita. Filter uklanja čestice manje od bilo čega što bi mogli da vidimo golim okom, a on imitira kretanje jezika kita kako bi ostao čist.
„Baleen“ filter ima široku primenu u poljoprivredi, od procesa prerade ribe do uzgoja svinja. Kao i većina prirodnih „izuma“, i ovo bio-inspirisano rešenje je vrlo efikasno i netoksično, a ljudi su takođe zainteresovani da ga koriste za prečišćavanje otpadnih voda, generisanje biogasa, kompostiranje... Zvuči kao dobra ideja, zar ne?
Lopatice i vetroturbine inspirisane kitovima takođe nalaze svoj put do tržišta. Grbavi kit je graciozni plesač, uprkos svojoj veličini. Nepravilno nazubljena ivica na prednjem delu njegovih peraja je zaslužan za to, stvarajući majušne vrtložne kuglične ležajeve duž njene kože. One povećavaju potisak za 8%, smanjuju otpor vode za 30% i povećavaju napadni ugao za 40 odsto.
Kompanija WhalePower komercijalizuje ovo tako što dodaje slične neravnine na prednjim ivicam svojih industrijskih lopatica, smanjujući buku i povećavajući efikasnost industrijskih ventilatora. Pošto ventilatori konzumiraju oko 20 odsto naše struje, to predstavlja značajnu uštedu!
A evo i par drugih visoko utrživih ideja proisteklih od kitova. Debeo sloj masnog sala izoluje telo od hladnoće, ali ne i njegov jezik. Pošto ga on izbacuje u vodu sa svakim gutanjem planktona, to predstavlja problem. Evolutivni odgovor na to je da je jezik postao ogromni radijator, sa krvnim sudovima vešto raspoređenim tako da maksimalno zadržava toplotu. Možemo li primeniti ovu strategiju da ohladimo elektroniku ili zgrade?
I na kraju, srce grbavog kita od 900 kilograma ga vodi kroz uzburkana mora i duboke zarone. Mikroskopske srčane „žice“ stimulišu njegove otkucaje, čak i kroz gusto, neprovodljivo salo. Može li njegovo srce da nam pokaže put do efikasnijih, manje skupljih pejsmejkera bez baterija? Možda je to upravo industrija vredna ko zna koliko milijardi evra koja samo čeka da se inspiracija izvuče iz velikog plavog kita!
Pratite nas i dalje jer ćemo nastaviti našu ediciju Biomimikrijskog priručnika uskoro.
