Građevinska revolucija u Velikoj Britaniji sa upotrebom drvene konstrukcije

22.07.2014. | Build magazin

Zaboravite nebodere „Šard“, „Voki-Toki“ i „Rende“, prava revolucija u izgradnji u Velikoj Britaniji leži u upotrebi drvene konstrukcije koja štedi na vremenu izgradnje, emisijama ugljenika i može se pohvaliti sa energetskom efikasnošću. Jedan novi stambeni blok u Londonu će navodno koristiti istu količinu energije kao Smart automobil.

Neke od najznačajnijih novih zgrada koje će biti završene u i okolini Londona nisu nezgrapni neboderi od čelika i stakla, već visoko-efikasne zgrade nižih visina koje su u velikoj meri izgrađene od drveta. Nakon godina dokazanog uspeha u Evropi, upotreba konstruktivnog drveta, uključujući CLT (unakrsno lamelirano drvo), glulam (klasična lamlirana drvena građa), šperploču i druge vrste drveta prodiru u građevinske projekte u Velikoj Britaniji i pomažu u povećanju održivosti i energetske efikasnosti.

Šperploča na steroidima

Primarni materijal koji se koristi u svim tim strukturama jeste unakrsno lamelirano drvo (CLT - cross-laminated timber), konstruktivni proizvod od drveta koji se koristi u Evropi već decenijama, ali koji je imao slabiju apsorpciju u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Unakrsno lamelirano drvo je proizvod koji inženjer Timoti Snelson (Timothy Snelson) iz kompanije Arup naziva „šperploča na steroidima“ - ekstra debeli slojevi mekog drveta koji su postavljeni tako da vlakna drveta budu pod normalnim uglom jedna u odnosu na druga.

Standardna šperploča se pravi u debljinama od obično 6 do 12 milimetara, ali CLT koristi mnogo deblje slojeve, što dovodi do debljina od 57 do 300 milimetara, a neke „džambo“ verzije mogu biti debele i do 500 milimetara. Unakrsno slaganje drveta pruža stabilnost, kao i kod obične šperploče, ali veća debljina stvara panele koji su dovoljno jaki da budu korišćeni konstruktivno, bez potrebe za ojačanjem konstrukcije u pogledu cigli, opeke ili betona.

Zašto drvo?

Drvo apsorbuje ugljenik dok raste i vrlo malo ga emituje, čak i kada se proizvodi. Proizvodnja portland cementa, koji se koristi za beton, je odgovorna za 7 odsto emisije ugljenika u svetu, čak i pre nego što je beton zamešan, transportovan i primenjen. Čelik i staklo takođe imaju relativno mnogo veću otelovljenu energiju.

Korišćenje CLT-a takođe smanjuje vreme izgradnje, u nekim slučajevim čak za 50 odsto, a samim tim se i smanjuje totalna emisija tokom izgradnje. To je zato što se drveni elementi isporučuju kao prefabrikovani zidovi ili moduli, koji se često nazivaju „kasetama“, a koje se zatim brzo uklapaju na gradilištu. Takođe, drvo je „suv“ građevinski materijal; njemu ne treba vreme da se osuši ili očvrsne, kao što je slučaj sa betonom ili opekom.

CLT koristi mekano drvo koje raste brzo i u izobilju, kao što je jela i smrča, umesto tvrdog drveta koje duže raste i teže ga je zameniti. Laminiranje debelih listova pretvara ovo mekano drvo u izobilju u odlični konstruktivni materijal.

Objekat Kraljeva kapija, Čelsi, London

Blok „Kraljeva kapija“ (Kingsgate) nudi pristupačno stanovanje, a delo je arhitektonskog biroa Horden Cherry Lee koje je izgrađeno januara ove godine uglavnom korišćenjem CLT-a, i on je prva ikada izgrađena zgrada koja je dobila PEFC sertifikat za šumarstvo. Zgrada Kraljeva kapija spaja inovaciju i pristupačno stanovanje sa 43 stambene jedinice rasprostranjene na sedam spratova. Vreme izgradnje je bilo brzih 12 nedelja, a sveukupna težina je 14 odsto manja od težine koja bi bila dobijena korišćenjem betona, što je rezultiralo u uštedama na temeljima i isporukama materijala.

Stambeni objekat Kingsgate

Svo drvo za Kraljevu kapiju je bilo PEFC sertifikovano (PEFC - Programme for the Enforcement of Certification), što je čini prvom zgradom u Velikoj Britaniji, a moguće i u svetu, sa ovim tipom sertifikacije. PEFC sertifikacija tvrdi da se proizvodi od drveta korišćeni u objektu smatraju „legalnim i održivim“, što znači da su svi privemeni trgovci i proizvođači koji su rukovali sa proizvodom u nekom trenutku dokazano pridržavaju upustva o održivosti. Ovaj proces sam po sebi zvuči kao birokratska džungla, ali to samo znači da drvo koje se koristi može biti praćeno do održivog porekla.

Energetski ekvivalent Smart automobila

Najznačajnija karakteristika za uštedu energije građevine jesu njene zlatne solarne žaluzine. Ovi vertikalni elementi pomažu u osenčavanju prozorskih otvora, dok je zlatni ton fotonaponskih ćelija projektovan da odgovara boji obližnjih cigli starijih zgrada. Žaluzine generišu 60 kilovat časova (kWh) energije dnevno, pružajući 21 odsto energije potrebne za zgradu i čuvajući 14,5 tona ugljen-dioksida svake godine.

Izduvna toplotna vazdušna pumpa smanjuje energiju potrebnu za grejanje vode za 47 odsto, a izolacija visoke vrednosti smanjuje potrošnju energije za 70 odsto u odnosu na zgradu sa tradicionalnim građevinskim metodama i materijalima. Arhitekta Ričard Horden iz arhitektonskog biroa Horden Cherry Lee je takođe izračunao da cela zgrada troši oko 250kWh energije dnevno, što je potrošnja ista kao i da vozite Smart automobil ceo dan. Za svaki stan, potrebna energija je samo oko 5,8kWh dnevno, što je ekvivalentno vožnji Smarta od pola sata.

Džulijan centar za učenje Univerziteta Istočne Anglije

Na kampusu ekološki svesnih zgrada, nova zgrada Džulijan centra za učenje – delo biroa Pick Everard – čak nadmašuje i svoje pandane u kampusu, a „možda je i zgrada sa najmanjom količinom ugljenika u Velikoj Britaniji“. Zgrada je kombinacija drveta, čelika i stakla, gde je drvo zastupljeno sa čak 95 odsto udela u konstruktivnom materijalu.

Prefabrikovane CLT komponente su napravljene za efikasnije i brže vreme izgradnje, kao i zbog smanjenja ukupne otelovljene energije zgrade, i one pokrivaju 2.000 kvadratnih metara na četiri sprata. Drvena konstrukcija je pomogla u smanjenju curenja vazduha do stope koja je 80 odsto efikasnija od standarnog limita za zgrade u Velikoj Britaniji, kažu arhitekte.

Čak i među zelenim kampusom Univerziteta Istočne Anglije, ova zgrada je prva koja je postigla „Excellent“ (odličan) rejting u BREEAM (Building Resource Establishment’s Environmental Assessment Method) programu akreditacije. Zgrada takođe koristi fotonaponske panele, trostruko zastakljenje i ima delimično reciklirani sadržaj.

Više činjenica o drvetu

Crkva Vilijam Perk Engleske Akademije u Londonu, delo biroa Fielden Clegg Bradley Studios sada polaže pravo da bude najveća zgrada od drvene konstrukcije izgrađena u Velikoj Britaniji. Iako nije najviša, ta čast ide zgradi Stadthaus u Istočnom Londonu – jedan od nekolicine nebodera od šperploče koji niču na različitim lokacijama širom sveta. Zgrada crkve je veća u površini sa neverovatnih 25.000 metara kvadratnih. Ona takođe uglavnom koristi CLT za njegovu konstrukciju.

Zgrada Stadthaus

Novi objekat u kampusu Osterley, za koji su detalji još uvek pod velom tajne, će biti prvi veliki komercijalni objekat u Londonu izgrađen uglavnom od drveta. Prema Timotiju Snelsonu iz kompanije Arup, korišćenje drvenih kaseta predstavlja uštedu u materijalima za temelje, troškovima gradnje i potrošnji energije.

Nova četvorospratna zgrada će biti završena za 11 meseci, za razliku od pretpostavljenih 22 meseca koja bi bila potrebna ukoliko bi se gradila sa čelikom i betonom, a biće izgrađena korišćenjem panela od CLT i glulama od 12 metara. Ona će takođe koristiti različite strategije pasivne gradnje za grejanje i hlađenje, kao i inovativne sisteme sakupljanja kišnice.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Lepa 20.11.2018.
Šta je sa nelegalnim objektima koji su izgr...
D 17.11.2018.
I sta ce se videti sa tog tocka koji ce bit...
Kordunas 12.11.2018.
Nadamo se skorom početku radova i kraju tog...
Dragica 09.11.2018.
Ma kako da ne...bas joj verujemo.
Neš 01.11.2018.
Komentara 0 tako će i ostati to je sve lep...