Barokna javna garaža u Skoplju

Februara 2010. godine, Javno preduzeće za upravljanje stambenim i poslovnim objekatima Republike Makedonije pokrenulo je arhitekonski konkurs za projektovanje parking garaže u centru Skoplja, koja bi trebalo da obezbedi 315 parking mesta, kao i prostore za kancelarije i maloprodaju. Prema projektnom zadatku, garaža je trebala da bude projektovana u „baroknom, klasičnom, neo-klasičnom, romantičarskom ili neo-romantičarskom stilu“!

Ova garaža je jedan od nekoliko parking objekata koji su projektovani u okviru projekta „Skoplja 2014“, gigantskog projekta rekonstruiranja koji je predstavljen od strane populističke konzervativne vlade 2010. godine. Skoro dvadeset godina nakon raspada Jugoslavije, ovaj projekat prekraja i uspostavlja makedonski neosporni i prolsavljeni nacionalni identitet kroz urbanizam i arhitekturu.

Makedonska kultura se slavi kroz veliki broj spomenika, verskih simbola i novih javnih objekata koji su uglavnom projektovani u istorijskim stilovima. Neo-barokni je jedan od favorita, sa konotacijom moći i uticaja na šire javne mase. Široka primena ovih stilova bi trebalo, navodno, da uspostavi Skoplje kao evropski, hrišćanski i buržoaski grad kakav zaparavo nikada nije bio - i da se pritom odrekne orijentalne, islamske, pa i socijalističke - moderne prošlosti.

Sve ovo se dešava u gradu koji je pre pedeset godina proglašen „otvorenim gradom“, otvorenim za ljude svih nacija, religija i kultura. Nakon razornog zemljotresa iz 1963. godine, veliki međunarodni projekat rekonstrukcije pod nadzorom Ujedinjenih nacija je viđen kao mogućnost racionalizacije cele strukture grada. Potpuno novi centar grada je trebalo stvoriti, gde je japanski arhitekta Kenzo Tange bio odgovoran za njegov urbanistički plan.

Povećanje mobilnosti društva je bilo jedan od glavnih tema Tangeovog projekta, te je on predložio cirkulacioni sistem od koncentričnih prstenova i radijalnih osa, transportno čvorište pod nazivom „Kapija grada“, kao i objekte za individualno parkiranje ispod bloka zgrada visoke gustine naseljenosti nazvano „Gradski zid“, planirano za 30.000 stanovnika.

U svakom slučaju, ponuda parking objekata očigledno nije odgovarao potrebama tog vremena i oni su ubrzano pretvoreni u privatne skladištene prostore, koji su se posebno koristili od strane prodavaca sa okolnih zelenih pijaca.

U poslednjih nekoliko godina, saobraćaj u Skoplju se rapidno povećao, što je za posledicu imalo veliko zagušenje u saobraćaju i neorganizovano, da ne kažemo divlje, parkiranje. Grad je spreman da reši ovaj problem nudeći dodatne višespratne prostore za parkiranje.

Na konkursu za projektovanje garaže iz 2010. godine, arhitekta Milan Mijalković je u saradnji sa arhitekonskim biroom PPAG Architects iz Beča predao projekat koji suptilno komentariše kontekst projekta „Skoplje 2014“. Projekat nije mogao da pobedi na konkursu, ali je otkupljen od strane Javnog preduzeća i dat gradu Skoplje (navodno, uz pomoć lične intervencije makedonskog premijera kome se fasada projekta jako dopala).

Odlučeno je da će fasada biti realizovana u okviru drugog projekata garažnog objekta koja je već bila u fazi planiranja i projektovanja od strane dva profesora lokalnog Arhitektonskog fakulteta. Postoji nekoliko profesora fakulteta koji su direktno ili indirektno uključeni u projekat „Skoplje 2014“, što je činjenica koja bi mogla objasniti njihovu prilično oskudnu kritiku ove gradske antikvizacije.

Predložena fasada je svakako jedna od najzanimljivijih fasada koje smo imali prilike da vidimo. Ona intrepretira želju za istorijskim izgledom a da ne koristi eksplicitno tradicionalni jezik istoricizma. Ona prilagođava baroknu ideju stvaranja stvarnosti putem prividne perspektive. Barkona dela se proširuju u realnom prostoru, kao i obrnuto kada se realnost spaja u prividnoj perspektivi umetničkog dela.

Polazna tačka za projektovanje fasade jeste amaterska fotografija koja prikazuje perspektivni prikaz istorijskih stambenih zgrada u Beču. Ove iskrivljene fasade se množe i montiraju na ravni sa nejasnom tačkom nestajanja. Ova površina se rastvara u četiri sloja ukrojenih čipkastih kompozitnih panela smeštenih na čeličnoj konstrukciji, koji bacaju senke na samu fasadu dajući joj 3D izgled.

Transformacija poznatog izgleda istorijskih stambenih objekata u čudnu pokrivku „barokne fasade“ čini ovaj novi objekat neverovatnim, „Das Unheimliche“ - frojdovski koncept nečega što je donekle poznato, ali ipak zaboravljeno u isto vreme. Iako sama referenca nija baš očigledna, posmatrač oseća taj čudan, neverovatan, snovima ili košmaru sličan, osećaj. Ovo uznemirujuće prisustvo „barokne garaže“ suptilno održava uznemirujuću situaciju projekta „Skoplje 2014“.