U poslednje vreme sve je više ekološki osvešćenih ljudi koji se, zabrinuti za budućnost planete, okreću ekološkim i održivim materijalima. Materijal koji je van svake sumnje u celosti ekološki, obnovljiv i biorazgradiv, a koji ima izuzetna svojstva jeste pluta. Prošle godine je pluta proglašena za jedan od deset najinovativnijih materijala od strane arhitekta i dizajnera.
Pluta se dobija iz kore hrasta plutnjaka (L. Quercus Suber), koji raste uglavnom u zapadnom Mediteranu: prvenstveno Portugalu, a zatim u Italiji, Španiji, Tunisu, Alžiru i Maroku. Umesto da se drvo poseče da bi se dobila sirovina za dalju preradu, kao što se radi sa ostalim drvnim vrstama, kora se svakih 9 do 12 godina obrezuje, a drvo se ostavi da se regeneriše.
Budući da je hrast plutnjak spororastuća vrsta i da može da dosegne starost od 170 do 250 godina, to znači da se, u proseku, kora za dobijanje plute može obrezati oko 16 puta tokom njegovog životnog ciklusa. Prvo obrezivanje kore obavlja se kada drvo postigne punu zrelost, nakon 25 do 30 godina od sadnje, odnosno kad je deblo debelo minimum 70 cm. Kako je za obrezivanje kore hrasta plutnjaka potrebno izuzetno iskustvo i preciznost, ovo je jedan od najbolje plaćenih agrikulturnih poslova u svetu.
Jedan od izuzetno važnih faktora u održivosti plute jeste osobina hrasta plutnjaka da apsorbuje ugljenik, odnosno ugljen-dioksid (CO2). Prema podacima World Wildlife Federation, stablo plute koje se uredno obrezuje svakih 9 godina apsorbuje i zadržava 3 do 5 puta više CO2 nego neobrezano. Tako plantaže hrasta plutnjaka u Portugalu postaju pluća Evrope.
Kao sirovi materijal, pluta se uglavnom sastoji od mikroskopski malih vazdušnih džepova (procenjuje se da pluta ima oko 40 miliona ćelija po kubnom centimentru) što je čini izuzetnim toplotnim i zvučnim izolatorom. Zbog međusobne povezanosti ovih vazdušnih džepova te prisustva suberina, voskaste supstance koja je glavni sastojak plute.
Pluta se smatra i nepromočivom, ali istovremeno i prozračnom. Budući da se vazduh može kompresovati pod pritiskom, pa onda ponovo raširiti, jedno od ključnih svojstava plute je i elastičnost, ali i plovnost i protivkliznost.
Pluta zbog svojih osobina ima veoma široku primenu u različitim oblastima ljudskog delovanja: koristi se za izradu delova pontona, čamaca, bova i drugih proizvoda za koje je bitna plovnost. Nepromočivost i prozračnost je čine idealnom za izradu zapušača za vinske boce i kao takva je i najpoznatija u najširoj javnosti.
Kao izolacija se nekada koristila za umetanje u zidove frižidera i zamrzivača. Danas se upotrebljava kao materijal za termičku, zvučnu i vibracionu izolaciju u građevinarstvu.
Zbog atraktivnog izgleda i novih načina obrade može se koristiti za izradu odeće i obuće, ali i modnih detalja poput torbi. Na dodir je najsličnija koži, ali ipak veoma specifična zbog svoje drvenaste strukture. Pored ovih proizvoda, može se koristiti za izradu različitih sitnih proizvoda za kuću – podmetača za čaše i za vruće posude, oglasnih tabli, privezaka itd.
Veoma je intenzivna primena plute u enterijeru u kome se sve više koristi za izradu nameštaja, naročito za dečje sobe, jer je kao materijal, topla, lagana i elastična, a čak i pri udarcu u ovakav nameštaj teško se možete povrediti. Odlično podnosi pritisak, laka je za obradu i od nje se mogu kreirati različiti nepravilni oblici koje je nemoguće izvesti u drvetu, a što pogoduje modernim dizajnerskim rešenjima.
Ipak, zbog svojih svojstava pluta se u enterijeru naviše koristi za oblaganje zidova i podova. Na zid se uglavnom lepe ploče, dok se pluta na podu može javiti u nekoliko oblika.
Pisani podaci o upotrebi plute za podove sežu u 18. vek, a masovnija upotreba se beleži četrdesetih i pedesetih godina 20. veka, mahom u kuhinjama, da bi pravu ekspanziju doživela devedesetih godina kada zahtevi za zaštitu životne sredine postaju sve glasniji a kupci ekološki svesniji.
U međuvremenu je i tehnologija obrade i izrade napredovala, pa se umesto prvobitne vrlo homogene smese od mlevene plute i dodatih granula (ponekad i gumenih) pomešanih sa različitim vezivima i sabijenim u blokove koji su se sekli u željene oblike, ne naročito privlačnog dizajna, sada mogu dobiti i vrlo fini furniri plute, moderno dizajnirani, često sa dodatom bojom u procesu proizvodnje.
Na podove se postavlja u obliku pločica koje se moraju fiksirati (lepiti) za podlogu pri čemu se mora voditi računa da ivice budu pažljivo zalepljene kako se ne bi krzale, a podloga sasvim ravna budući da je pluta zbog svoje elastičnosti i fleksibilnosti prati. Ako postoje neravnine na podlozi, biće vidljive i na površini, samo znatno više.
Pored toga, pluta kao gotova podna obloga se danas najčešće pojavljuje u vidu ploča (osnova MDF ili HDF) kojima se na vrhu nalazi 3 mm lakirane plute presovane pod visokim pritiskom i temperaturom kako bi bila što otpornija na habanje, a kojima je na dnu takođe 1 ili 2 mm plute koja prianja na podlogu i rešava problem ako podloga na koju se pod polaže nije idealno ravna. Ovakva troslojna konstrukcija omogućava plivajuće, suvomontažno polaganje (veoma slično postavljanju laminata) i omogućava da se ovakav pod ponaša kao jedinstvena celina, a ne kao sistem nezavisnih elemenata kao kada je reč o pločicama koje se lepe.
Pluta u vidu podnog mozaika je relativno novi proizvod, ali definitivno nalazi svoje mesto na tržištu.
Šta je to što plutu čini tako fenomenalnom podnom oblogom? Pored svih navedenih ekoloških osobina, ona je veoma blagotvorna za zdravlje zbog prisustva suberina – antistatična, antimikotična, antibakterijska, na njoj se ne zadržavaju prljavština ili grinje, otporna je na vlagu pa je idealna za prostorije u kojima borave osobe koje pate od različitih alergija, astme ili u kojima borave deca. Zatim, ona teško sagoreva, propušta vazduh, ne napadaju je insekti (poput termita) i odličan je izolator.
Topla je na dodir i trajno elastična pa se preporučuje za upotrebu svima koji imaju problema sa bolovima u leđima ili zglobovima, ali i sa proširenim venama. Upotrebni vek joj je i po više decenija. Manja oštećenja se sama od sebe saniraju – posekotine, sitni ubodi i udubljenja koja zbog elastičnosti zarastu. Ozbiljnija oštećenja se saniraju zamenom cele ploče.
Cena na tržištu je i dalje relativno visoka, ali sa tendencijom smanjivanja. Zaštitni sloj je potrebno obnavljati svakih desetak godina uz pažljivo uklanjanje starog kako se sama pluta ne bi oštetila.
Ipak, ko se odluči za plutu neće se pokajati jer će dobiti sasvim prirodan i ekološki proizvod, odličan po zdravlje, prilično izdržljiv, prijatan na dodir i ugodan za oko koji zahteva minimalno održavanje. Pri tom će imati vrlo lep osećaj da je učinio nešto dobro za planetu na kojoj živi.
