Kažu da zidovi mogu da govore i ako bi hladni, metalni zidovi bez prozora kuće OT2 u centru Osake u Japanu mogli da kažu nešto, sigurno bi to bilo: „Ostavite me na miru.“ Oni dovoljno srećni koji uspeju da prođu prag kuće (zajedno sa metalnim vratima i lancem umesto kvake) bi, međutim, bili u šoku. U oštrom kontrastu sa spoljašnjom ljuskom, porodična kuća nudi toplu i gostoljubivu atmosferu sa difuznim osvetljenjem i drvenim enterijerom koji se udobno rasprostire preko tri nivoa.
Kuća OT2 je projekat Šuhei Endo arhitektonskog instituta i nalazi se u sendviču između dve druge zgrade. Prema klijentovoj želji da kuća ima sigurnu fasadu koja može da propušta vazduh i svetslost, projektni tim je osmislio spoljnu ljusku od perforiranog čelika koji omogućava prodor prirodne svetlosti i vezduha.
|
|
|
OT2 kuća smešta petočlanu porodicu (dvoje odraslih i troje male dece) na tri nivoa sa ukupnom površinom od 127,7 kvadratnih metara (što je u Japanu poprilično velika površina kuće). Glavna spavaća soba se nalazi u zadnjem delu prizemlja, dok su toalet i ostava u prednjem delu. Penjanje uz centralne četinarske japanske stepenice dovodi vas do otvorene kuhinje i trpezarije, kao i dnevne sobe koja je okrenuta ka severu i terasom.
Dalje penjanje uz stepenice će vas dovesti do spavaće sobe za decu i kupatila. Centralni atrijum deluje kao fokalna tačka za članove porodice i putem svetlarnika pušta prirodnu svetlost, a po potrebi se on može i otvoriti i pustiti vazduh u unutrašnjost kuće. Unutrašnji zidovi i plafoni su napravljeni od drvenih panela, dok je hrastov pod rasprostranjen u celoj kući.
|
|
|
Iako danju porodična tvrđava deluje neprobojno, kada padne mrak i kada se svetla uključe unutra, prolaznicima je dozvolje uvid u inače tajni svet u njoj.
