Postavljanje vetroturbine na pristojnu visinu kako bi dostigla jače vetrove nego ono koji se nalaze bliže zemlji generalno podrazumeva njihovo postavljanje na vrhu tornja. Uprkos ekološkim referencama vetroturbina, ovi tornjevi su obično izgrađeni od čelika, koji ne samo da je skup, već i zahteva veliku količinu energije. U pokušaju da napravi vetroturbine još više zelenijim, nemačka kompanija TimberTower je podigla drvenu vetroturbinu od 1,5MW u Hanoveru u Nemačkoj.
Toranj od drveta započinje kao povezani sistem od panela lepljenog laminiranog drveta i površinskih komponenti koji se proizvode van lokacije i transportuju u kontejnerima od 12 metara kako bi se povezali na licu mesta u šuplji osmogouni toranj. Završeni prototip tornja meri 100 metara visine, integriše sistem merdevina i lifta, i na vrhu mu je postavljena Vensys 77 vetroturbina. Turbina ima rotor prečnika od 77 metara, teži skoro 100 tona i generiše 1.500 kilovata električne energije.
|
|
|
Kompanija TimberTower kaže da su masa i prečnik baze tornja identične onoj od cevaste čelične kule i da sve sirovine koje se koriste u tornju dolaze od FSC i PEFC sertifikovanih dobavljača. Pored osmougaonog preseka, šuplje telo takođe može biti sagrađeno u šestougaonom ili dvanestougaonom preseku. Kompanija kaže da bi sistem drvenog tornja mogao da podrži visine do 200 metara, a trenutno su u procesu razvoja tornja od 140 metara.
Sa garantovanim minimalnim životnim vekom od 20 godina, drveni toranj takođe ispunjava trenutne propise za osiguravanje, sertifikaciju i zaštitu od požara. Kompanija tvrdi da jedan drveni toranj od 100 metara štedi oko 300 tona čeličnog lima i, zahvaljujući procesima tretiranja koji troše manje energije, oko 400 tona ugljen dioksida. Nakon postizanja svog životnog veka, drveni toranj može biti lako recikliran.
Gradnja u Hanoveru je započeta januara ove godine, i prototip drvenog tornja je završen ranije ovog meseca. On se trenutno testira, ali bi trebalo da bude povezan na električnu mrežu do kraja godine.
