Promena šeme boja u vašem domu ili kancelariji može u potpunosti da transformiše vaš prostor. Boje komuniciraju i prenose aspekte ličnosti ili brenda, i imaju moć da proizvedu psihološke i fiziološke efekte.
Prema rečima Džil Morton (Jill Mortan), osnivača kompanije Colorcom i autora knjige "Boje su važne u domu" (Color Matters for the Home), boja je najvažnija komponenta enterijera. Međutim, boja se često posmatra kao jedan od najviše zastrašujućih i neodoljivih aspekata dizajna zbog njenog značaja.
"Boja se obraća osnovnim neurološkim potreba za stimulacijom; ona je 'genetski imprintovana' u nama", kaže Mortonova. "Mi intuitivno volimo boju i preferiramo bojene enterijere; ipak, uprkos ovome, većina nas živi u dosadnim belim ili bež kutijama. Većina ljudi se zapravo ne plaši boja, već se plaše donošenja odluke da ih koriste."
Efekti boja
Ujedno u stambenim i poslovnim sredinama, boja jeste važna. Ona može poboljšati raspoloženje, povećati produktivnost, učiniti da prostorija izgleda manja ili veća, smanjiti negativne efekte odsjaja ili lošeg osvetljenja, promovisati socijalizaciju, povisiti ili sniziti krvni pritisak, pojačati energičnost, povećati apetit, poboljšati koncentraciju, pa čak i smanjiti negativno ponašanje.
Proces odabira boja može biti preplavljujući, zato što mnogo informacija postoji vezano za njeno značenje i efekte koje izaziva, što je sve dokazano sa mnogo studija", kaže Mortonova. "Uspešni dizajn enterijera zahteva svest o tome zašto i kako boja komunicira značenjem u prirodi, kulturi i savremenim kontekstima."
Na primer, plava je obično povezana sa nebom i vodom, evocirajući osećaj smirenosti i opuštenosti. Međutim, u kulturnom kontekstu, plava je takođe povezana sa tugom, stabilnosti i dečacima ("bebi plava"). Pored svojih psiholoških i kulturoloških značenja, studije su takođe pokazale da plava boja može da snizi krvni pritisak, stvara percepciju niže temperature u prostoriji i povećati vidljivost znakovnog jezika u sredinama u kojima žive gluvi ljudi.
Na drugom kraju spektra, obilje crvene boje ima sposobnost da podigne krvni pritisak, poveća apetit i stvara percepciju viših temperatura. Povezana sa vatrom i krvlju, crvena se često vidi kao agresivna, energetična, strastvena i hrabra. Kulturološki, crvena predstavlja opasnost preko stop saobraćajnih znakova, crvenih svetala na semoforima i upozaravajućim nalepnicama.
Žuta je često povezana sa suncem i kaže se da rezultira u osećanjima sreće i optimizma. Zelena, snažno povezana sa prirodom, predstvalja ekološki pokret i zavost i ustanovljeno je da poboljšava učenje u učionicama. Narandžasta, sa svojom živosti, se koristi da promoviše druženje, dok je ružičasta utešna i umirujuća boja povezana kulturološki sa devojčicama, rakom dojke i ženstvenošću.
Uticaj individualnosti
Iako postoji gomile teorija boja, Mortonova kaže da je većina istraživanja staro, a da su sadašnje studije često kontradiktorne. Na primer, jedna studija može naučno dokazati da plava boja izaziva opuštanje i ima smirujući efekat, dok druga studija može dokazati da dovodi do depresije. Uprkos konfliktnim rezultatima istraživanja, teoretičari boja su skloni da se slažu u jednoj stvari: boja ima moć da proizvede psihološke i fiziološke efekte, ali ovi efekti i njihovo trajanje je jedinstveno za svakog pojedinca.
"Svako od nas ima različite reakcije na boje - one nisu univerzalne i ne daju proizvode iste efekte kod svih", kaže Morganova. "Mi smo potpuno biološki organizmi, što čini psihologiju boja tako kompleksnom."
Lična iskustva, sećanja, kulturna simbolika, verska uverenja, kao i ineherentne sklonosti mogu svesno i nesvesto da utiču na jednačinu boja i emocija. Da zakomplikujemo teoriju psihologije boja još malo: Uticaj boje na pojedinca se može menjati i tokom vremena, što je verovatno posledica psihološke homeostaze ili možda zato što preference teže da evoluiraju kako starimo.
Izbor boje za dom
Prema Mortonovoj, lična preferencije jeste najvažniji koncept za razmatranje pri odabiru boja za naš dom. "Sve se svodi na lične reakcije na boju - vaše preference, vaše fobije za bojama i vaša tumačenja", kaže ona. "Iako ovo može zvučati jednostavno, ono je podržano decenijama naučnog istraživanja."
Mortonova objašnjava da lični odnos prema boji ne treba nikada opravdavati. "Bez obzira šta bilo koje istraživanje kaže, konačna presuda je ono ako vas boja čini srećnom, to je efekat koji ćete doživljavati kada kristite pravu nijansu te boje u vašoj kući", kaže ona. "Korišćenje boja koje vas privlače stvaraju okruženje za život koje vas neguje."
Kada birate boju za enterijere stambenih objekata, Morton savetuje svojim klijentima da počnu sa prikupljanjem činjenica o prostoriji, kao što su veličina i oblik, dostupno osvetljenje i ko će tu prostoriju koristiti. Zatim im traži da urade inventar boja, uzimajući u obzir postojeći nameštaj i opremu. Treća faza procesa obuhvata istraživanje preferencije boja, tumačenja i emocionalnih reakcija.
Mortonovi klijenti na kraju imaju spiskove sa podacima o njihovim omiljenim bojama, najmanje omiljenim bojama, bojom iz omiljenih sećanja, boje omiljenih predmeta, kao i potencijalne nove pravce u odabiru boja. Dalje, ona ih pita da dožive boju u prirodi, dodajući lične utiske o određenim nijansama boja. Na kraju, ona im pomaže da rezimiraju ishod različitih vežbi u cilju definisanja raspoloženja i stila sobe i izabrane palete boja.
"U pokušaju da se pojednostavi složena psihologija boja, sve se svodi na lične preferencije", objašnjava Mortonova. "Jedini put kada lične preferencije ne bi trebalo da bude najvažnija komponenta u odlučivanju odabira boja jeste kada se ona bira za komercijalno okruženje."
U komercijalnom domenu, Morton vodi svoje klijente kroz sličan proces, koristeći ličnost kompanije i funkcionalnost prostora kao osnovu za donošenje odluka o odabiru boja.
