Istraživači MIT-a (Massachusetts institute of technology) razvili su novi tip fotonaponskih ćelija napravljenih sa ugljeničnim nanocevima, koje sadrže solarnu energiju u infracrvenom delu spektra za razliku od konvencionalnih silicijumskih solarnih ćelija. Novi projekat omogućava veću efikasnost solarne ćelije, što je čini popularnijim izvorom energije.
Nova solarna ćelija razvijena na MIT-u posledica je nedavnih dostignuća u velikoj proizvodnji ugljeničnih nanocevi. Poseduje i drugu vrstu ugljenika - fuleren poznat kao C60. Nanocevi moraju biti veoma čiste, sa jednim zidom i iste simetrične konfiguracije. Materijal je transparentan za vidljivu svetlost i oblaže se konvencionalnim silikonskim ćelijama formirajući hibridnu ćeliju koja bi, u teoriji, obuhvatala većinu energije sadržane u sunčevom svetlu.
Ovo nije prvi put da istraživači koriste ugljenične nanocevi radi pravljenja solarnih ćelija, ali istraživač Majkl Strano (Michael Strano) i njegov tim otkrili su da nove ćelije ugljenika moraju biti stabilne na vazduhu, tako da nije potreban sloj polimera koji održava nanocevi zajedno u poziciji. Ova karakteristika eliminiše fazu u procesu proizvodnje, koja je do sada bila mnogo složenija. Ćelije zahtevaju relativno male količine visoko prečišćenog ugljenika, što je rezultiralo svetli kraj proizvoda.
Postoji nekoliko svetlih tačaka, optimističnih u ovom istraživanju, kažu naučnici. Iako dokazani koncepti uređaja do sada postižu efikasnost od samo 0,1 odsto, istraživači su već identifikovali neke od izvora neefikasnosti. Na primer, oni su primetili da su homogene mešavine ugljeničnih nanocevi efikasnije od onih heterogenih. Mešanje jednog zida sa više zidova nanocevi takođe nije dobra ideja.
Naučnici misle pozitivno, oni su obavezni da naprave visoku efikasnost infracrvene solarne ćelije, i ističu da čak i male ćelije efikasnosti koje rade u tom regionu, hvataju energiju. Oni sada traže način kako da bolje kontrolišu oblik i debljinu slojeva materijala.
Povezani tekstovi:
