Istraživanja pokazuju da psihologija boja ima više veze sa arhitekturom i dizajnom nego što smo pre mislili. Prema rečima straučnjaka, ljudsko oko može da razlikuje čak deset miliona boja i dokazano je da ne reagujemo samo na jednu boju, u stvari kombinacija boja je ona koja evocira pozitivne i/ili negativne psihološke reakcije.
Kako će jedanaest osnovnih boja: crna, plava, braon, zelena, crvena, narandžasta, roze, crvena, ljubičasta, vela i žuta uticati na vas zavisi od vašeg tipa ličnosti i harmonije između kombinacije boja koje vidite zajedno sa vašom ličnom pozadinom i prethodnim iskustvima.
Ako se arhitekte tipično vide kako nose crno i doživljavaju kao projektanti samo sivih zgrada... Zašto je boja važna u projektovanju?
Kada se balansirana kombinacija boja ispravna integriše u projekat zgrade, boja se pretvara u dijagramski jezik, vršeći interakciju i ujedinjenje prostora, inspirišući pokret, ritam i teksturu sve to dok komunicira podsvesni put korisnicima. Postoji više u bojama od same estetske privlačnosti!
Relativni uticaji boje proizilaze iz naše sredine i prirodnih primitivnih nagona. Boja je takođe sopstvena komunikaciona mreža prirode - univerzalni, neverbalni jezik.
Naučno, to je prva stvar koju mi primetimo kada vršimo procenu nečega: veoma jednostavan i očigledan primer ovoga je naša reakcija na bube u našoj kući: ako je crna ili teget verovatno nas neće iritirati toliko, ali ako ima žute pruge naša rekacija će biti drugačija - većina nas će se trgnuti. Isti instinkt nam govori kada neka hrana nije bezbedna za jelo.
Korišćenje boja u arhitekturi kao cilj provociranja primalnih instinkta obezbeđuje korisnicima intuitivnu čitljivost o tome kako da se kreću kroz zgradu, pružajući osećaj bezbednosti i privlačnosti. Parking je odličan primer kako može da se implementira boja kao način za utvrđivanje puta u funkcionalnim prostorima koji se svakodnevno koriste.
Snaga nesvesnih, primitivnih nagona izazvana bojom se obično previđa sa današnjim tehnološkim naprednim i modernim gradovima. Boje ovih, ljudskom rukom napravljenih sredina utiču na nas na isti način kao one karakteristične za prirodni svet. Pametne arhitekte će se angažovati u dijalogu sa bojama našeg prirodnog okruženja, filtrirajući ih u naše zgrade, osnaživajući i inspirišući društveno ponašanje i raspoloženje zajednice.
Boja se univerzalno koristi u obrazovnim ustanovama od osnovnih do srednjih škola preko univerziteta i biblioteka. Postoje brojne studije o jačanju sposobnosti učenja kroz upotrebu boja. Ali zašto se upotreba boja zaustavlja ovde? Prosečan čovek provodi oko 40 sati nedeljno na poslu ili 160 sati mesečno ili 1.920 sati godišnje na radnom mestu. Međutim, upotreba boja na radnom mestu je oskudna i najčešće samo povezana sa poslovnim brendiranjem umesto za poboljšanje radnog mesta radi dobrobita zdravlja zapsolenih, njihove motivacije ili udobnosti korisnika.
Baš kao što je dizajn subjektivan, tako je i individualna reakcija osoba na upotrebu boja takođe subjektivna.
Iako su naša reagovanja subjektivna na osnovu prethodnih iskustava naše reakcija mogu biti predviđene na osnovu nauke. Godine 1984, Anđela Rajt (Angela Wright) je napisala rad o identifikaciji veza između obrazaca boja i obrazaca ljudskog ponašanja. Proces Rajtove teorije se može sažeti u sledeće:
-
Postoje četiri grupe boja koje sadrže boje koje su međusobno u harmoniji
-
Postoji četiri osnovnih tipova ličnosti
-
Svaki tip ličnosti ima prirodnu povezanost sa jednom grupom boja
-
Svaka grupa boja izražava grupu ličnosti (Tipovi ličnosti su povezani nazad sa zakonima prirode, ponavljajući prirodne obrasce proleća, leta, jeseni i zime).
Ova teorija je rezultirala odgovorom kako boje utiču na raspoloženje i ponašanje i zašto pojedinci imaju različite estetske odgovore na iste boje. Integrisanje osnove ove terije u koncept zgrada omogućava arhitektama da predlože prostore koje potpuno angažuju korisnike na fizičke, psihičke, emotivne, pa čak i duhovne načine.
Fizički - dokazano je da boje stimulišu telo, podstiču osnovne instinkte opstanka, pa čak i povećavaju otkucaje srce. Primer takve boje je crvena. Pogledajte fotografije iznad i razmislite o tome kako se osećate zbog crvenih objekata.
Psihički - boje mogu uticati na komunikaciju, logiku, efikasnost i mogu čak i da podstaknu inteligenciju. Primer ove boje je plava.
Emotivno - boje sa dugim talasnim dužinama mogu da podstaknu emocije i povećaju samopoštovanje. Primer ove boje je žuta.
Arhitekta koji je pametan će identifikovati vrednosti, aspiracije i karakteristike tipologije objekta zajedno sa krajnjim korisnicima.
Duhovno - boje sa kratkim talasnim dužinama su veoma introvertne i podstiču medijaciju i kontemplaciju. Primer ove boje je zelena.
Ovi ciljevi se zatim povezuju u grupu boja koje komuniciraju ove želje. U ovom trenutku palete materijala i dizajn boja se određuju i održavaju tokom procesa projektovanja. Arhitekta sa koherentnim odlukama u vidu izbora boja i materijala ima inovativnu slobodu, pored logičnog procesa, da podrži svoj projekat i odluke do kraja.
Najvažnije, to rezultira u arhitektonskom delu u našoj izgrađenoj sredini koje emotivno stimuliše i motiviše raspoloženje i ponašanje svojih korisnika.
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
