Dilema da li je bolje kupiti stan u novogradnji ili u nekoj zgradi građenoj pre više od 20-30 godina, jedna je od onih koje traju večito.
A odgovor na nju nije lak i jednostavan, a zavisi pre svega od toga šta potencijalni kupci stanova žele. Sažeto, starogradnja je sigurnija za kupovinu, a do novogradnje je lakše doći ako je kupujete na kredit.
I u stanogradnji važi pravilo da nije zlato sve što sija. To znači da nisu u pravu ni oni koji tvrde da je svaka starogradnja bolja od novogradnje, kao ni oni koji insistiraju na tome da je sve novo što se gradi bolje od onoga što postoji već decenijama. Sve ima svoje prednosti i mane. Sigurno je jedno, a u tome su saglasni svi koji su upoznati sa tržištem nekretnina, nove zgrade koje su zidane po najnovijim svetskim standardima, sa potpunom i kvalitetnom hidro, termo, pa i zvučnom izolacijom, kvalitetnije su od bilo koje stare gradnje.
"Prvi problem je, međutim, što je za sada manje investitora koji poštuju sve ove standarde, a drugi je u tome što ovako kvalitetnu gradnju prati i prilično visoka cena za naše uslove. Ali ne mogu ti investitori koji zidaju blokovima koji koštaju od 150 do 200 dinara po komadu da ponude istu cenu kao oni koji koriste blokove od 30 do 50 dinara", kažu trgovci nekretninama.
Oglas
S druge strane, krediti su povoljniji za kupovinu novogradnje, pod uslovom da su svi papiri čisti, pa učešće može biti i svega pet odsto, dok za starogradnju učešće iznosi i 20 odsto.
Situacija je drugačija kada je reč o niskokvalitetnoj novoj gradnji koja ne ispunjava sve ove standarde, pa bi u tom slučaju stara gradnja u pogledu kvaliteta odnela prevagu. Stari stanovi, međutim, obično iziskuju veća naknadna ulaganja u adaptaciju i renoviranje, a osim novca, troše se i živci u preganjanju sa majstorima. Osim toga, mnogo veću pažnju proveri papira treba posvetiti pri kupovini novoizgrađenog stana, zbog loše navike pojedinih investitora da isti stan prodaju po nekoliko puta.
