Stručni tim Laboratorije za akustiku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu je po pozivu Ministarstva za kulturu Slovenije uspešno redizajnirao salu opere u Ljubljani u okviru rekonstrukcije te zgrade. Opera je ponovo otvorena u decembru prošle godine i akustika obnovljene sale je dobila sva priznanja javnosti, kao i muzičara.
Pre toga su, takođe po pozivu, bili autori akustičkog redizajna sale opere u Mariboru (2006. godine). Na osnovu tih uspeha upravo su ovih dana pozvani da projektuju mere za poboljšanje akustike sale opere u Zagrebu (HNK). Do sada su već držali predavanja u Društvu arhitekata Hrvatske i Slovenije. Detaljnije o oceni njihovog rada na akustici obnovljene sale u Ljubljani prenosimo sa sajta lista Delo, autora Marijana Zlobeca i Tanje Jaklič.
Otvaranje ljubljanske Opere: cela kuća je pevala kao Stradivarijeva violina
Nova i "stara" zgrada SNG Opere i baleta u Ljubljani je ponudila prvim posetiocima kompletni umetnički sjaj, jer ceremonija otvaranja nije protekla uz premijeru ni opere ni baleta, već je proslavljena sa šest tački, od arija do baletskih nastupa, preko finalnog čina Verdijeve Aide.
Posetioci su uglavnom primetili prolepšani i malo modifikovani auditorijum, zatim uklonjeni zid između loža, dok su neke od najboljih pripajanja ostali skriveni očima posmatrača.
Arhitekte Jurij Kobe i Matijaž Zupanc, autori renoviranja, su odradili veliki i veoma težak posao, pogotovo jer je tokom izgradnje smenjeno pet ministara kulture, dve građevinske kompanije su otišle u stečaj (SCT i Vegrad), i zato što je treća imala tendenciju ka stečaju, podrum je bio poplavljen i moralo se pristupiti sanaciji istom. Sve to je probilo rokove rekonstrukcije za skoro dve godine.
Nova Opera ima 565 stalnih sedišta i 48 mesta u pomerajućoj orkestarskoj rupi. Ona sada ima mnogo više prostora, 103 metara kvadratnih naspram prethodnih 65. Akustika je mnogo bolja sada, prva proba za ceremoniju otvarana je to dokazala, ali finalna procena će morati sačekati pravu operu. Izvrsna pogodnost je dubina scene, koja se prostire do kraja produžetka - ovo je "rampa" do poslednjeg ulaza ili pokretne čelične zavese za kulise, koja je fascinantnih 60 metara u istoj ravni. Nova rasveta je ugrađena u celoj operi, povećavajući mogućnost varijabilnosti scenografija i promena scena.
Arhitekte su veoma ponosne zbog uspešnog proširenja i adaptacije stare operske kuće, tako da su finalna scena i prostor za dostavu scenografije dobili dosta prostora za probe celog ansambla, proširenje velike sale dozvolilo je više mesta prostorima za probe orkestara i horova, i projektovane su i izgrađene dve sale za vežbe baletskih ansambla, od kojih je jedna prekrivna u potpunosti sa ogledalima.
Postoji niz prostorija za vežbe solista uz pratnju klavira, dok sa svake strane scene postoji, ni manje ni više, nego deset samostalnih svlačionica za soliste, što daje prostor za učestvovanje ukupno 40 solista u jednom trenutku. Ansambli će čak imati i na raspolaganju restoran.
Struktura sale pruža vertikalnu cirkulaciju složenih pozorišnih scena, zadržavajući ukupnu scenografiju i samim tim će biti omogućena promena scena svakodnevno: od opere do baleta. Povećani je prostor za publiku, i čak su i restaurirali stare prizemne foajee. Operski i baletski ansambli će sada biti u potpunosti operabilni ispod jednog krova u optimalnim uslovima.
Ovo će definitivno povećati kvalitet i produktivnost, kao i povećani interes za nacionalne i međunarodne kulturne izvedbe. Kako je Ministarstvo kulture Republike Slovenije obeledanilo, cena rekonstrukcije ljubljanske Opere je 43 miliona evra, ali problem je u plaćanju podizvođačima od strane građevinskih kompanija koje su otišle u stečaj (nekih 1,5 miliona evra).
Akustika Opere u Ljubljani
Beogradski profesor dr Miomir Mijić, koji je na čelu Laboratorije za akustiku pri Elektrotehničkom fakultetu, zajedno sa koleginicom Draganom Šumarac Pavlović, ističe da je akustični dizajn u operskim kućama najzahtevniji. Naši stručnjaci svojim radom predstavljaju redak prodor naših eksperata na tržište Slovenije i Hrvatske, a mogu se pohvaliti radom na beogradskoj Areni, na nekoliko pozorišta u Beogradu, Makedoniji i Rusiji, dok se trenutno bave projektovanjem akustike za dve dvorane i pozorište u Subotici.
Profesor dr Miomir Mijić
Saradnja sa slovenačkim arhitektama je započeta na projektu mariborske Opere arhitekte Janeza Lajovca, između ostalog. Nakon toga je došao poziv iz Ljubljane - restauracija stare Opere.
"Akustika svake dvorane je sinteza zahteva čujnosti i estetike zvuka", kaže profesor Mijić i ističe da je posebno izazovno projektovanje akustike u operskim kućama. To je kompromis između ponekad sukobljenih zahteva slušaoca, pevača i orkestra. Ovakav akustični dizajn zahteva niz manjih intervencija.
"Koristili smo različita programska oruđa, ali smo za restauraciju ljubljanske Opere morali da napravimo fizički model na kome smo obavili ispitivanja. U našem radu je ključno iskustvo projektovanja akustiuke u objektima koje vodi naše razmišljanje u pravom smeru", objašnjava profesor Mijić.
Za rešavanje akustike u sto godina staroj operskoj dvorani oni su morali da traže rešenja u geometrijskim, istorijskim i estetskim karakteristikama.
"Zapravo mi smo u projekat ušli kasno, kada je renoviranje već uveliko bilo u mahu. Nakon akustičnih merenja izvedenih u operskoj sali i na pripremljenom akustičnom modelu sale, bili smo suočeni sa nedostacima, koji su bili posledica geometrije i unutrašnje opreme. Upravo ovi deficiti su tražili neke izmene, ali postojala su jasna uputstva Zavoda za kulturno nasleđe da se sačuva identitet. Cilj je bio dostići najviši mogući akustični kvalitet, za ono što mi kažemo u literturi da je 'optimalno za operu'", dodaje profesor Mijić.
Ono što se svakako izdvaja među intervencijama jeste eliminacija prepreka između loža, što se pokazalo kao dobitak u vizuelnom smislu samog prostora, kao i serija detalja, koji su takođe doprineli boljem kvalitetu. "Svakako je da je ovo povećalo volumen dvorane, ali je sve to odrađeno u dogovoru sa predstavnicima Zavoda za kulturno nasleđe", kaže profesor Mijić.
Posebno je bilo teško prilagoditi akustiku u orkestarskoj rupi; i tu postoje razni elementi za kontrolu akustike, tako da svaki ansambal koji okupira ovaj prostor može da ga prilagodi svojim potrebama.
Pitan šta će najviše pamtiti u ovom iskustvu, profesor Mijić ističe da je to auditorijum visoko estetske vrednosti i prijateljstvo sa slovenskim timom. "Posebno smo ponosni da smo našli način da pomirimo zaštitnike kulturnog nasleđa i da u isto vreme poboljšamo akustiku ove prelepe dvorane", ističe profesor Miomir Mijić. Naknadna merenja su pokazala da je akustika u dvorani blizu optimalne.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
