Objekti koje gradimo postaju sve kompleksniji tokom vremena. Bez obzira da li se radi o poslovnoj zgradi ili bolnici, školi ili tržnom centru, sve je mnogo složenije nego što je bilo pre petnaest ili dvadeset godina. Zato je BIM (Building Information Modeling) sve popularniji. To je sistem, ili preciznije, sistem sistema koji može da se nosi sa svim složenim zadacima.
Mostovi takođe postaju sve kompleksniji, upotrebom novih suspenzionih sistema i sofisticiranih mreža senzora koje omogućavaju inženjerima da prate ne samo izgradnju već i performanse mostova tokom njihovog radnog veka. Zato je tu BrIM - Bridge Information Modeling.
Ono što naglašava tražnju za takvim novim i inovativnim sistemima jeste potreba za održivošću i ekonomičnošću - dvostrukim imperativom koji pokreće skoro svaku inovaciju u građevinskoj industriji današnjice. Naravno, potrebni su nam sigurniji, ekonomičniji mostovi, ali oni moraju takođe da ispune dugoročne potrebe, a da ne ugroze izvore koji će biti potrebni narednim generacijama. Moraju biti održivi.
BrIM, kao i njegov stariji rođak BIM, svodi se na prikupljanje, organizaciju i razmenu podataka. Čak i najjednostavnij most može obuhvatati dosta podataka. Sastavite ih i imaćete informaciju u upotrebljivom obliku.
BrIM obezbeđuje razmenu podataka između mnogobrojnih disciplina koje su uključene u izgradnju mosta. Korišćenjem te informacije, projektanti mogu da smanje troškove izgradnje upotrebom ekonomičnijih projekata. Mogu tačnije da odrede količinu potrebnog materijala i da uklone viškove i da oblikuju svaki korak konstrukcionog procesa u četiri dimenzije – gde je četvrta dimenzija vreme.
Naravno, da bi se sve ovo desilo, mora postojati dobra saradnja između softvera i sistema sa podacima, a BrIM i to obezbeđuje.
Bentley Systems su verovatno bili prva velika kompanija za građevinski softver i ona, zajedno sa Autodeskom, ostaje glavni igrač u ovom domenu. U članku na sajtu kompanije Bentley spominje se da je više od četvrtine od 600.000 mostova u SAD manjkavo. Odnos varira od zemlje do zemlje, ali treba uzeti u obzir da je nakon II svetskog rata u Severnoj Americi sagrađeno dosta mostova i puteva. Tokom istog perioda, veći deo Evrope i veliki deo Azije se što je moguće brže ponovo obnavljao.
Dok su svi ti mostovi bili izgrađivani, inženjeri su videli projekat, izgradnju, radove i upravljanje kao različite funkcije. Te granice među njima su se retko prelazile. Ljudi nisu shvatali dobrobiti multidisciplinarnog pristupa zato što su samo vodili računa o svakodnevnim problemima u svojoj sopstvenoj uskoj oblasti.
Sada se svi nalazimo u eri obnove. Takođe se nalazimo i u eri rastuće svesnosti o okruženju, globalnom zagrevanju i rastuće potrebe da se teži održivosti u svim našim aktivnostima. I, trenutno, živimo u periodu finansijskih ograničenja u nesigurnoj globalnoj ekonomiji.
Zbog svega toga, BrIM stiže u pravo vreme. Prihvatanjem multidisciplinarnog pristupa, usvajanjem ideje upravljanja resursima po principu od kolevke pa do groba, bolje ćemo se nositi sa problemima koji nas muče u bilo kom projektu. Ideja o BrIM-u postoji već nekih sedam ili osam godina i tek je sada počelo da se na infrastukturnom tržištu oseća njeno prisustvo. Međutim, BrIM je tek na začetku. Građevinska industrija će tek čuti o BrIM-u. On se još uvek razvija.
Linkovi:
Povezani sadržaji sa portala Gradjevinarstvo.rs:
- On-line BIM servis sajta CE News
- BIM - Building information modeling - projektovanje po standardima savremenog građevinarstva
- Green BIM - razvoj zelene gradnje podstiče razvoj i implementaciju Green BIM alata
- DebunkTheBIM: blog Zolna-e Murray posvećen BIM tehnologiji - svakodnevna obuka o radu u BIM softverima
- Šta dalje - 10 najvažnijih tema u arhitekturi u narednoj deceniji (baza linkova)
