Drezden, relativno mali grad blizu Nemačko-Češke granice, je glavni grad Slobodne države Saksonije i ponosni vlasnik poslednje kreacije Danijela Libeskinda. U arhitektonskom društvu stilova baroka i rokokoa, Libeskindova krhotina od stakla, betona i čelika koja prodire u drezdenski Muzej vojne istorije predlaže novi arhitektonski pravac u ovom istorijskom gradu.
Prvobitno osnovan 1897. godine kao Saksonsko skladište oružja i muzej, veličanstveni drezdenski Muzej vojne istorije od otvaranja je promenio mnogo muzejskih tema. Vremenom je bio Muzej nacizma, zatim Sovjetski muzej i Istočno Nemački muzej, odražavajući turbulentnu političku i socijalnu poziciju regije tokom poslednjih 135 godina.
Povodom svog neskladnog i izazovnog koncepta, Libeskind objašnjava: "Moja namera nije bila da očuvam fasadu muzeja i da samo dodam nevidljiv nastavak u pozadini. Želeo sam da stvorim hrabar prekid, fundamentalnu dislokaciju, koja će penetrirati istorijski arsenal i stvoriti novo iskustvo prostora. Arhitektura će angažovati javnost u dubokom i korenitom pitanju kako je organizovano nasilje, vojna istorija i sudbina grada isprepletana."
Srebrno ispupčenje puca od centra tradicionalne zgrade stvarajući petospratni, 140 tona teški, oblik koji nudi poglede na razvijajući grada sa vidikovca koji je visine od 30 metara. Izložbeni prostor unutar muzeja je površine od 6.400 metara kvadratnih, što ga čini najvećim muzejom u celoj Nemačkoj.
Iza Libenskindovog izazovnog arhitektonskog koncepta leži skrivena namera autora da promeni percepciju rata kod javnosti. Kombinacija apstraktne arhitekture i unutrašnjeg izložbenog prostora izaziva posetioce muzeja da razmišljaju o ideji rata i nasilja iz antropološkog pogleda, ispitujući "strahove, nadanja, strasti, uspomene, motivacije i slučajeve hrabrosti, racionalnosti i agresije koji su izazvali i ubrzali nasilje i, prečesto, rat".
Iako muzeji sami po sebi imaju ulogu obrazovanja i menjanja ljudi i njihovih navika, to ponekad nije dovoljno. Često imamo primere svetskih muzeja (a i naših) koji su ostali nedovoljno posećeni i zaboravljeni. U tom smislu, arhitektura ima ključnu ulogu u revitalizaciji ovih tipova objekata.
Ovo je još jedan dobar primer kako arhitektura utiče na stvaranje i menjanje opšte kolektivne svesti javnosti, i kako arhitekte sa svojim idejama mogu doprineti stvaranju boljeg društva i bezbednijeg sutrašnjeg sveta.
Linkovi:
- Daniel Libeskind - http://daniel-libeskind.com/
- Danijel Libeskind gost Beograda - link
- 10 arhitektonskih promašaja (deseti deo) - Denver Art Museum, Libeskind - link
- Najveći muzej na svetu: Nacionalni muzej Kine u Pekingu - link
- Nacionalni muzej građevinarstva SAD u Vašingtonu - link
- Berlin Neues Museum dobitnik ovogodišnje nagrade Evropske unije za savremenu
arhitekturu - Mies van der Rohe Award - link - Projekat za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu - link
