Grad vode, refleksije i pokreta

23.09.2011. | Zorica Tomanović | Expeditio

Nastanak i razvoj ljudskih naselja oduvek je bio na određen način kontrolisan vodenim površinama. Reke, vodena raskršća, jezera i druge vodene površine posebno su bili značajni za formiranje srednjevekovnih utvrđenih gradova i imali višestruki značaj za njihov opstanak. Dve najznačajnije uloge vode su se ogledale u odbrani od neprijateljskih pohoda i transportu ljudi i robe.

Venecija

Voda stvara život, ona je esencija univerzuma. Osim svoje utilitarne, voda poseduje i dekorativnu funkciju u prirodnom predelu. Voda oduvek zauzima značajno mesto u ukupnoj slici grada.

Veće vodene površine u gradovima mogu biti osnovne odrednice njihove održivosti, kao u slučajevima Venecije, Amsterdama ili Sant Petersburga. Poznato je da more, reke i jezera igraju značajnu ulogu u očuvanju životne sredine i da istovremeno čine ekosisteme posebnih vrednosti. Vodene površine zatečene u prirodnom okruženju grada, često se uređuju različitim intervencijama i na taj način prilagođavaju potrebama zajednice. Sa druge strane i sam grad se prostorno i fizički oblikuje prema toj vodenoj površini. Tako, na primer, nastaju luke, marine, šetališta, vidikovci i drugi objekti u službi razvoja industrije na vodi. Ovi objekti su sami po sebi atraktivni za javnost i po pravilu generišu aktivnosti ljudi na obali. Prodavnice morskih plodova i riblje pijace, akvarijumi ili pomorski muzeji mogu biti prateći sadržaji koji zažive zahvaljujući tome što se nalaze uz vodenu površinu. Ribolov, trgovina i turizam potvrđuju da se od blizine vode može i zarađivati za život.

Voda u pokretu je jedan od elemenata urbanog dizajna. Arhitekte i urbani planeri prepoznaju vodene površine kao neiscrpne izvore inspiracije za različite mogućnosti njihovog uređenja i korišćenja. Voda nudi dizajnerima mogućnost da u prostor uvedu dimenziju refleksije i pokreta. Time se stvaraju takozvani stimulativni javni prostori koji predstavljaju jedan od najvažnijih ciljeva urbanog planiranja. Vodotok je vrlo često obeležje prepoznatljivosti grada, a ima i tu posebnost da se ovisno od konteksta u kom se nalazi prepoznaje kao navigacija, čvor ili granica... Tako na primer građani Podgorice nazivaju jedan deo grada „Preko Morače“, jer se reka Morača percipira između starog i novog dela grada.

Međutim, široki i razuđeni vodotok može i da nepovoljno raščlani teritoriju grada. Kao kičma grada, vodotok treba da predstavlja i osu razvoja sistema zelenila na koje se oslanjaju parkovi i druge zelene površine u gradu.

Ukoliko su uređeni, vodotoci u savremenim gradovima postaju najpopularnija mesta za provođenje slobodnog vremena, bilo da je u pitanju rekreacija ili dokolica. Na vodi se mogu odvijati različite sportske i rekreativne aktivnosti različitih generacija – vožnja čamcem, šetnja, plivanje, pecanje, ronjenje i slično...Pored vode se može provesti slobodno vreme, relaksirati duh i telo i uživati u lepom pogledu. Voda angažuje ne samo čulo vida, već i čulo sluha, dodira i ukusa...

U kompoziciji gradskih trgova i zelenih površina voda takođe zauzima važno mesto. U različitim oblicima, voda daje zelenim površinama poseban životni izraz i maksimizira estetsku dimenziju prostora.

Prateći njenu ulogu u pejzažnom projektovanju i planiranju kroz istoriju, skoro je nemoguće naći vrtove i velike dvorske parkove koji nisu imali vodene površine u sebi. U Parku dvorca Versaj, na primer, ima oko 1.400 fontana, a voda je osnovni elemenat pajzažne kompozicije. Oblikovana u vidu vodoskoka, vodenih zavesa, bazena i kaskada, voda doprinosi stvaranju neponovljive slike bogate vrtne umetnosti Versaja. U zemljama dalekog istoka skoro je nezamislivo da vrt nema izvore vode, mala jezera ili vodopade. Na vodene površine se gleda kao na simbol perfekcije i tišine koji emituje posebnu energiju. Voda je za čuvenog arhitektu Frank Loyd Wrighta predstavljala važan stvaralački elemenat za oblikovanje čuvene kuće na vodopadu. Magični spoj stene, svetla, vode i moderne arhitekture u ovom projektu dao je savršen sklad veštački stvorenih elemenata i prirode.

Vodu u gradovima možemo iskoristiti i za poboljšanje mikroklime, jer ona utiče na smanjenje temperature vazduha i povećanje vlažnosti. Povezana sa centralnom gradskom zonom vodena površina omogućava otvaranje grada prema njoj ali i uvođenje vazdušnih strujanja ka gradu. Proces integracije vode u pejzaž upravo zavisi od toga koje funkcije voda treba da ispuni u slobodnom prostoru, a potom i koji tip oblikovanja će najbolje ostvariti željene ciljeve.

U mnogim evropskim i svetskim gradovima sve se više prepoznaje trend gradnje izuzetno atraktivnih stambenih naselja uz vodene površine ili kanale u bivšim industrijskim zonama. Jedan od interesantnih savremenih primera izgradnje je stambeno naselje Hamarbi Sjostad (Hammarby Sjostad) locirano na južnoj strani Štokholma. Naselje je izgrađeno na bivšoj industrijskoj zemlji, i proteže se do južne strane centra grada. Smatra se dobrim i održivim urbanim komšilukom koji uspešno kombinuje kvalitetno višeporodično stanovanje u poluotvorenim blokovima sa trgovinom, uslužnim sektorom i drugim delatnostima.

Stambeni objekti su projektovani tako da imaju dobru orijentaciju i da su što više okrenuti postojećoj vodenoj površini. Mreža zelenih površina i parkova je izuzetno jaka, oslonjena na postojeći kontekst obale jezera i kao takva pruža višestruke prednosti stanovnicima ovog distrikta. Takav prirodni pejzaž učinio je ovu zonu izuzetno atraktivnom za stanovnike. Jedna od ključnih prednosti ove oblasti je i visok nivo ekološke svesti i održivosti, jer se stanovnici permanentno edukuju za usvajanje održivog načina života.

U našim gradovima situacija po pitanju korištenja vodenih površina nije na zavidnom nivou. Gradovi izgledaju malo izolovano od reka na kojima leže. Zbog zapuštenosti rečnih obala ili izgrađenosti saobraćajnih objekata, tokovi i obale ne predstavljaju dovoljno dekorativan momenat u gradu, iako su njegov sastavni dio.

Linkovi:

  • Zdravi javni prostori - čovekovi instikti i uređene javne površine - link
  • Šta nam današnji gradovi koji tonu kažu o budućnosti podizanja nivoa mora - link
  • Grad-država-ostrvo Singapur - 35 godina održivog razvoja - link
  • Madrid Rio: multifunkcionalni zeleni prostor - link
  • Venecija – poslednji čas - link

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
Ovdašnji 23.03.2017.
Odgovor Muji: Da problem odmah personalizu...
mujo 20.03.2017.
Zasto mi ne napravimo tako nesto.
Ognjen 16.03.2017.
Poštovani,
nisu roditelji krivci. Oni ...
Vlada 13.03.2017.
Kada se ne zurim, najednostavnije mi je pre...
Monika 10.03.2017.
Strasno! Svi su mogli u vazduh da odu.