Država samo građevinskim preduzećima unapred naplaćuje porez na dodatu vrednost (PDV), čime dodatno pogoršava njihov inače težak položaj, izjavio je koordinator vladine Radne grupe za pomoć građevini, Goran Dugandžija.
Srpske građevinare, takođe, opterećuje i problem likvidnosti zbog smanjene tražnje za nekretninama, kao i dugovanja države i mera Narodne banke Srbije kojom je od 1. jula povećano obavezno učešće pri podizanju stambenih kredita sa 10 na 20%.
- Tražimo da se građevinskim preduzećima, kao i svim drugim firmama, obaveza obračuna i plaćanja PDV-a zasniva po ispostavljenom računu - istakao je Dugandžija dodajući da su zbog toga građevinska preduzeća u Srbiji "hendikepirana" u odnosu na druge firme.
On je rekao da finansijski inspektor na terenu smatra da je obaveza nastala onoga trenutka kada građevinska preduzeća ispostave i dobiju od nadzornog organa investitora overene tzv. "situacije" za obavljene radove.
- To je apsolutno neprihvatljivo sa našeg stanovišta iz prostog razloga što taj čin overe nije ništa drugo nego priznavanje u samoj obligaciji između investitora i izvršioca posla odnosno ništa drugo nego priznavanje naturalne realizacije, ali ne i finansijske - objasnio je Dugandžija navodeći da tim činom građevinsko preduzeće nije još steklo osnov za obračun i plaćanje PDV-a.
- Građevinari traže da se PDV obračunava i plaća po naplati i slažem se da je to pravično rešenje, međutim za to je neophodna izmena Zakona o PDV-u, što se trenutno ne može očekivati - naveo je on.
Dugandžija je kazao da je Radna grupa za pomoć građevini ponudila Ministarstvu finansija kao prelazno rešenje sticanje obaveze obračuna PDV - a tek po ispostavljanju računa tvrdeći da to uopšte ne bi kočilo punjenje budžeta.
Sa plaćanjem PDV-a bi se povećala ekonomska i pravna sigurnost građevinskih preduzeća, jer vrlo često ona ne smeju da ispostave "situacije" svojim naručiocim, pošto neredovno plaćaju za izvedene radove.
Dugandžija kaže da najveći deo problema u građevinarstvu nije "u dvorištu" resornog Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja već u drugim ministarstvima, pre svega ministarstvima za finansije i ekonomiju.
- Dug države prema građevinskim preduzećima po strukturi je raznolik, a Ministarstvo finansija prepoznaje samo one dugove za koji je kroz budžetsko zaduženje stvorena obligaciona obaveza prema građevinskom preduzeću, ali ne i dugove koji su prema građevinarima stvorile državne institucije, agencije, lokalna samouprava, komunalna preduzeća - kazao je on.
Zato nije jednostavno sabrati ukupna dugovanja koja su, prema njegovim rečima, velika i ukoliko bi se izmirila to bi omogućilo građevinskoj industriji da stane na noge.
Komentarišući meru NBS o obaveznom učešću prilikom podizanja stambenih kredita, Dugandžija je kazao da je kriza u građevinarstvu pre svega kriza tražnje, zbog čega resorno ministarstvo pokušava na svaki način da poveća tražnju za stanovima.
- Mera NBS je suprotna od tih napora i postoji realna opasnost da će, ukoliko mera opstane, doći do nove pogubne recesije u građevinskoj industriji Srbije - istakao je koordinator Vladine radne grupe za pomoć građevini.
- Poštujem NBS kao autonomnu instituciju koja želi da zaštiti stabilnost dinara, ali centralna banka mora da vodi računa o uticaju svojih mera na privredu i građevinarstvo - zaključio je Dugandžija.
