Džon Henkok centar je "hrabar, mišićav, i industrijski; prikazuje tradiciju Čikaga, gde je konstrukcija od značaja". Bruce Graham (Skidmore, Owings and Merrill)
Lokacija: Čikago, SAD
Datum završetka izgradnje: 1969. godine
Visina: 344m
Visina do vrha antene: 457m
Spratova: 100
Površina: 260.126 m²
Primarna funkcija: stanovanje/poslovni prostori
Investitor: Jerry Wolman Associates
Arhitekta: Skidmore Owings & Merrill
Građevinski inženjer: Skidmore Owings & Merrill
Izvođač: Tishman Construction
Posle četrdeset godina od završetka izgradnje, Džon Hopkins centar je postao jedan od svetskih najprepoznativijih nebodera i pravi primer čikaškog dizajna, konstrukcije i izgradnje sredinom 20-og veka. Konstruktivne, programske i arhitektonske inovacije nebodera kombinovane su u cilju stvaranja dizajna koji je postao simbol grada u kome se nalazi.
Pregled
Čikago 1969. godine: užurban grad od preko 3,3 miliona stanovnika (blizu 700.000 više nego danas) slavio je završetak izgradnje druge najviše zgrade na svetu, Džon Henkok centra. Sa 344 metara visine, zgrada je takođe postala druga na svetu super-visoki (300 metara +) neboder koji je izgrađen (prvi je izgrađen u Njujorku 1931. godine, Empire State Building). Istorijski, ne samo po visini, već i u pogledu dizajna nebodera, građevinskog inženjerstva, izgradnje i arhitekture, Džon Henkok centar je sada jedan od najpoznatijih nebodera na svetu i integralni deo grada Čikaga.
Planiranje
Kada je investitor Džeri Volman angažovao arhitektonsku firmu Skidmore, Owings and Merrill (SOM) za izradu projekta nebodera, on je već nabavio zemljište na kom će se graditi. Lokacija se nalazi na Michigan Aveniji, pored "Magnificent Mile" (veličanstvene milje), poteza koji je 60-tih godina bio primarno naseljen sa dobrostojećim delom stanovništva sa obiljima komercijalnih sadržaja.
Volman je verovao da ovaj kraj može da podrži izgradnju multifunkcionalnog tornja koji sadrži komercijalne, kancelarijske i rezidencijalne sadržaje. SOM tim, predvođen Brusom Grahamom i Fazlurom Kanom, je predložio dva idejna projekta nebodera: projekat sa dve kule koje sadrže odvojene funkcije (kancelarije i stanovanje), i preojekat jedne kule sa mešovitim sadržajem.
Predlog projekta sa jednom kulom je imao svoje prednosuti u smislu okupiranja manje površine lokacije, dozvoljavajući 60% parcele da bude otvoren i, takođe, da ne narušava liniju viđenja okolnih objekata. Parcela koja je preostala projektovana je kao jednostavna urbana pjaca, što predstavlja anomaliju u čikaškom, gustom, urbanom miljeu. Dodatno, dok je projekat jedne kule sa većom visinom predstavljao izazov za inženjere, on je takođe dao šansu investitoru da reklamira projekat koristeći impresivni slogan "najviši stanovi na svetu". Shodno tome, projekat jedne kule je bio podržan od strane Džona Volmana i kompanije John Hancock Mutual Life Insurance, te je odobran za izgradnju.
Kao jedna od prvih multifunkcionalnih nebodera na svetu, projekat Džon Henkok centra bio je uticajan u svojoj programskoj organizaciji. Složena programska organizacija smestila je komercijalni prostor u prizemnim nivoima i u prvih pet spratova. Nakon njih idu nivoi parkinga, kancelarija, stanovanja, i na kraju nivoi sa restoranima, vidikovcem i prostorom za odašiljanje televizijskih i radio signala.
Konstrukcija
Najteži zadatak za projektante Džon Henkok centra jeste bio razvoj prihvatljivog konstruktivnog sistema. Premda su konvencionalni konstruktivni sistemi tog vremena mogli bez problema da postignu izgradnju ove stospratnice, visoka cena i velika površina koju sistem zauzima su bili veoma nepoželjni. Građevinski inženjer Fazlur Kan je iz tog razloga rešio da implementira nekonvencionalni konstruktivni sitem koji kombinuje dijagonalno učvršćivanje i sistem spoljašnjih stubova da bi napravio tzv. "rešetkastu strukturu".
Ovaj sistem je Kan uspešno primenio na izgradnji DeWitt-Chestnut apartmana u Čikagu, ali u ovom slučaju sistem je morao biti dodatno unapređen i razvijen tako da može uspešno da se primeni na stospartnoj konstrukciji Džon Henkok centra. Rešetkasti sistem koji je razvijen pokazao se da značajno smanjuje upotrebu čelika dok, istovremeno, povećava iskorišćenost povrišne sprata. Dijagonalni sistem utega jasno je vidljiv na fasadi, stvarajući karakteristične X oblike na sva četiri uzvišenja.
Zbog stanja u kome se nalazilo zemljište na lokaciji centra i blizina parcele jezeru Mičigan, kesoni su potopljeni 60 metara u zemljište. U to vreme, ovo su bili najdublji kesoni upotrebljeni na nekoj građevini. Preko dve hiljade radnika je radilo na izgradnji nebodera i on je rastao neverovatnom brzinom od tri sprata dnevno.
Arhitektura
Arhitektura centra je definisana ekspresivnom konstrukcijom i nežnom zakrivljenošću fasada. Ova inovativna forma je projektovana da funkcionalno ugosti veliki broj različitih namena prostora unutar nebodera. Nežna zakrivljenost ka unutra stvara optimalne površine spratova kako za niže parking garaže i kancelarije, tako i za više rezidencijalne spratove - prvi nivo ima površinu od 4.400 metara kvadratnih dok krovni nivo ima površinu samo od 1.600 kvadrata. Dodatno, forma koja se sužava značajno redukuje opterećenje od vetra i samim tim je potreba za konstruktivnim materijalom smanjena. Za čikašku ubrzanu ulicu, fasada centra koja se sužava, povećava vizulnu vertikalnost objekta; stvarajući percepiju veće visine na već impresivnoj zgradi.
Jasna konstruktivna izražajnost kao i jendostavna zašiljena forma, kombinovana sa fasadom od crnog aluminijima i ekstra-debelim, bronzanim prozorima stvaraju arhitekturu koju je njen projektant Brus Graham opisao kao: "hrabaru, mišićavu, i industrijsku; koja prikazuje tradiciju Čikaga, gde je konstrukcija od značaja".
Linkovi:
- Najveći neboderi današnjice - Petronas Twin Towers - link
- Najveći neboderi današnjice - Taipei 101 - link
- Foster: 30 St Mary Axe - Hearst Tower - link
- Kingdom Tower: Najavljena izgradnja najviše zgrade na svetu - link
- Megalomanija moćnih zgrada: neboderi otporni na udarce aviona - link
- Toranj R432, Meksiko Siti - link
- Konferencija CTBUH 2009 - mogu li neboderi biti održivi
i ima li mesta za njih u budućnosti - link - CTBUH menja kriterijume za određivanje najviših objekata na svetu - link
- Visoki objekti – budućnost i neophodnost savremenog Beograda - link
