Rustične tranzene (perforirane uglavnom kamene ploče koje su zatvarale prozore, karakteristične naročito za sakralnu arhitekturu - prim. prev) od debala daju ovoj kući pored jezera u Novoj Engleskoj jedinstveni izgled, ali nemaju samo dekorativnu ulogu.
One štite južnu fasadu od jakog letnjeg sunca, dok zimi dozvoljavaju sunčevim zracima da prodru unutra, pomažući na taj način da se smanje sezonske temperaturne razlike. Takođe, obezbeđuju i dodatni omotač koji sprečava kišu da prodre unutra.
„Sinula mi je ideja da, ako bismo koristili okrugle cevi, one bi efikasnije odbijale vodu od klasičnih ventilacionih rešetki i pravile bi lepu senku“, objašnjava arhitekta Mark Simon, koji je video slična rešenja na visokim komercijalnim zgradama kod kojih su upotrebljene metalne cevi. Ta misao vodilja dovela ga je do drvenih moždanika, a onda i do trupaca, koji su zahtevali mnogo manju obradu (sečenje, hoblovanje i prevoz) nego ploče.
„Klijenti su isprva bili zaprepašćeni, ali su onda shvatili da im se ideja dopada“, kaže. Toliko im se, naime, dopala da se motiv uvezanog pruća (kako ga Simon naziva) ponavlja kao imitacija u enterijeru kuće.
Skupljena u prečniku od 80km od kuće, borova debla su samo oljuštena i obrađena pomoću prirodnog slanog prezervativa, ali je inače zadržan njihov prirodan izgled.
To je sirova vrsta lepote, mada njihov sastav nije baš onoliko slučajan koliko bi se to očekivalo u prirodi.
„Debla su nasumično postavljana u toku gradnje“, kaže Simon. „Poređali smo ih u niz na polju i prepustili se veselom biranju. Onda su ih momci premeštali bagerima sve dok nisu osetili da su pesnički poređani. To je ono što profesori na prvoj godini studija umetnosti zovu dinamična ravnoteža.“
