Poreske olakšice i lako održavanje podstiču sve veću primenu turbina na pogon vetra u domaćinstvima.
U dvorištima pet kuća lociranih na prostoru od 2 kvadratne milje, u okrugu Tarant u Teksasu, male Skystream turbine na pogon vetra tiho se okreću povrh nosećih stubova. Jedan potencijalni kupac je nedavno kontaktirao inženjera Dona Ferijera povodom kupovine vetroturbine za svoju vikendicu na jezeru.
»Klijent mi se, kao što to radi većina, obratio uveravajući me da je jedino gradnja energetski održivih objekata prava gradnja« - kaže zastupnik firme Ferrier Custom Homes. Ferijer je stoga morao da projektuje alternativni energetski sistem u okviru budžeta, no uvidevši prednost iskorišćavanja snage vetra, kao i fedralnih poreskih olakšica, ali i lokalnih podsticaja za održivim razvojem, posao je ubrzo zaključen.
Zastupnici prodaje turbina na pogon vetra su od 1980. godine prodali skoro 100.000 rezidencijalnih jedinica, a prema podacima American Wind Energy Association (AWEA), tržište 2009. godine beleži i rast od 15% uprkos ekonomskoj krizi. Ovaj tržišni bum, uz rastuće interesovanje za alternativne izvore energije, direktan je rezultat federalnih poreskih olakšica od 30% za troškove instaliranja tehnologije za »žetvu vetra«.
Pouzdanija i dugovečnija oprema takođe je doprinela ovim činjenicama. »Tehnologija je zaista uznapredovala. Na primer, jedna od turbina koju sam prodao praktično ne zahteva nikakvo održavanje« kaže Sterling Kondit (Sterling Condit), konstruktor i prodavac turbina iz Kanzasa.
Kako to radi?
Turbina na pogon vetra je u osnovi generator sa elisom koja »hvata« strujanje vetra i na taj način pokreće rotor koji stvara električnu struju. Najzastupljenije su turbine sa horizontalnom osom, ali postoje i one sa vertikalnom osom. U ponudi se nalazi i jedan specifičan model turbine, a to je helix, koji oponaša strukturu DNK. Dok industrija turbina uzima maha, novi modeli nalik točkovima motocikala i motorima mlaznjaka predstavljaju rezultate takmičarske potrage za najboljim rešenjima »hvatanja« vazdušnih struja.
Prema Majku Batenu (Mike Batten), zastupniku firme Midway Energy Solutions, mnogi horizontalni modeli u domaćinstvima liče na umanjene verzije uobičajenih industrijskih verzija turbina, sa rasponima elisa od 90 do 300cm.
Da bi se prosečna turbina pokrenula, potrebna je brzina vetra od 8 milja na čas (skoro 13km/h) dok je za stvaranje električne struje potrebna brzina od približno 15 milja na čas, dakle oko 24km/h. S obzirom da brzi vetrovi duvaju visoko iznad zemlje, radi postizanja efektivnosti u radu, turbine mogu biti postavljene na nosač, lokaciju koja se nalazi na dovoljnoj nadmorskoj visini, ili pak, na sam objekat. Pored toga, treba voditi računa da na lokaciji ne postoje prepreke koje bi uticale na promenu vazdušnih strujanja.
Prema AWEA, prosečni modeli turbina koji se koriste u domaćinstvima su snage od 1kW do 10kW. Model od 2kW obezbeđuje samo dopunsku energiju, dok jedinica od 10kW pri povoljnim meteorološkim uslovima može obezbediti potpuno napajanje jednog prosečnog domaćinstva, a da pritom postoji i mogućnost stvaranja viška energije koji se preprodaje firmi za distribuciju električne energije. Ipak, Baten navodi da je usled mnogih faktora, uključujući lokaciju turbine i meteorološke uslove, teško dati preciznu procenu. Trgovci turbinama procenjuju svaki projekat pojedinačno u cilju određivanja najekonomičnijeg modela u skladu sa potrebama kupaca, kao i uslova lokacije.
Većina sistema koji su instalirani u domaćinstvima košta između 15 i 20 hiljada američkih dolara, no cena se ipak drastično redukuje kroz poreske olakšice, kredite sa niskom kamatnom stopom, kao i podsticajnim subvencijama.
Izazovi
Pre odluke o primeni energije vetra, Baten postavlja potencijalnim korisnicima pitanja o njihovim potrebama, lokaciji, dostupnosti, infrastrukturi, pa čak i koja je kompanija njihov distributer električne energije, jer se turbina ne može postaviti bilo gde.
Pored toga, u većini država SAD-a postoje propisi koji određuju rastojanje turbine u odnosu na objekat i visinu, a zahteva se i određena površina parcele. Dok su najmanji sistemi relativno tihi, rad velikih sistema stvara zvuk u vidu šuma ili hukanja, što proizvođači teže da otklone.
Proizvođač Kondit, kaže da nekoliko klijenata nije bilo rado da prihvati novu tehnologiju, obeshrabreni nepouzdanošću iste u periodu ranih 80-ih godina 20. veka, no danas su stvari bitno drugačije.
Ferijer, pak, tvrdi da je upravo klijent odlučujući faktor, jer je on taj koji investira i očekuje povraćaj investicija.
»Na energiju vetra danas gledamo skoro istovetno kao i na satelitsku televiziju pre 20 godina« kaže Brajan Levin (Brian Levine), potpredsednik sektora za razvoj i marketing firme Wind Tronics, dodajući: »Isprva su one satelitske antene delovale monstruozno... a onda su vremenom postale manje i danas ljudi imaju po nekoliko takvih u svojim domovima«.
