Maloprodajni parkovi vs šoping centri (BelRE 2010)

Šoping centri i maloprodajni parkovi (retail park), pored stanovanja i kancelarijskih prostora, čine osnovu tržišta nekretnina u razvijenim zemljama. Jedno od ključnih pitanja prilikom pripremanja, projektovanja i realizacije ovakvih investicije jeste privlačenje klijenata (onih koji iznajmljuju prostor za maloprodaju) i posetilaca, tj. potrošača.

Morfa Retail Park - kompleks koji čine maloprodajni park i stadion
Svensi (Swansea), Vels, Velika Britanija

Treći panel prvog dana BelRE Sajma i Konferencije o nekretninama pod nazivom BELRE Exclusive, Maloprodajni parkovi vs šoping centri, bio je posvećen upravo diskusiji o ova dva tipa investicija. Govornici su se složili da gradovi Srbije imaju potencijala za izgradnju šoping centara i maloprodajnih parkova i ujedno istakli ključne faktore za uspešnu realizaciju ovakvih projekta.

Učesnici panela „Maloprodajni parkovi vs šoping centri“:

Jovica Jakovac, moderator panela, Managing Partner, Solidity RE
Dr. Nikolas Dimitriadis, Direktor marektinga, Usce Shopping Center
Ivan Simić, Head of Agency, Danos Serbia
Edward Jervis, MIPIM/MAPIC Sales director, ReedMIDEM
Dejana Obradović, Project management, Immorent Serbia
Tijana Vujović, Director, Confluence

Prilikom otvaranja ovog panela, Jovica Jakovac podsetio je da statistički podaci pokazuju da Srbija zaostaje u kapacitetima maloprodajnog prostora u odnosu na zemlje u okruženju. On je govornike na panelu zamolio da iznesu svoje mišljenje i iskustva u vezi sa odnosima investitora, korisnika i posetioca maloprodajnih parkova i šoping centara.

Dr. Nikolas Dimitriadis svoje izlaganje zasnovao je na tri ključne rečenice:

Tradicionalni marketing je mrtav - on je posetiocima panela izneo mišljenje da marketing koji zahteva više vremena za razradu ideja i formiranje budžeta nego što će biti sama kampanja jednostavno pripada prošlosti - "Treba napustiti marketing koji se zasniva na klasičnom formiranju imidža".
Iskustvo je kralj - Dimitriadis je predstavio današnji model analiza tržišta koji se ne zasniva tek na nekoliko parametara (zadovoljstvo kupca uslugom, cenom, kvalitetom, itd), već na daleko širem spektru karakteristika prema kojima se vodi, i istražuje tržište (expirience economy).
Ne možete sami - „Ne postoji taj budžet za marketing koji će napraviti jednako efikasnu kampanju kao što je to razvijanje partnerstva sa vašim klijentima u jednom šoping centru“ - istakao je on. Dodao je da kompletnu sliku poslovanja čine i posetioci (kupci), ali da je odnos sa klijentima (korisnicima prodajnih prostora) zapravo ključ za dobro poslovanje jednog ovakvog objekta.

Ivan Simić je predstavio načela po kojima se definiše kapacitet jednog grada za formiranje maloprodajnog parka. On je istakao da gradovi poput Novog Sada, Niša ili Beograda imaju kapacitet bar za po dva maloprodajna parka površine po 40-50.000m². Ipak, on je naglasio da ovakvi parkovi mogu imati odličnu perspektivu i u gradovima od 50 do 100 hiljada stanovnika i da postoji nekoliko projekata koji su u različitim fazama realizacije u manjim gradovima Srbije.

Birmingham Bullring - šoping centar i prateći prostori (levo)
simbol Birmingema, Velika Britanija (desno)

Što se tiče odabira lokacije za maloprodajni park Simić je podvukao značaj stambene zone gde će posetioci moći da dolaze u park pešice ili javnim prevozom, i da nipošto ne treba ovakve površine vezivati za izolovane lokacije kojima je pristup moguć jedino automobilima.

Kao prednost maloprodajnih parkova u odnosu na šoping centre on je istakao prosečnu nižu cenu za usluge korisnicima prostora - 2,5 evra po kvadratu za manje prostore od 300-400m² ili jedan evro za veće lokale, dok se ova cena u šoping centrima kreće oko osam evra po kvadratu. Dodao je i da je prosečna cena rentiranja oko 10 evra po kvadratu, tj. još jedan evro za „fit out“ prostor (sa svim najsavremenijim aplikacijama i uslugom).

Edward Jervis je svoje izlaganje posvetio značaju ideja za uspešno vođenje biznisa u šoping centrima ili maloprodajnim parkovima. On se nekoliko puta u svom izlaganju osvrnuo na Francusku koja ima oko 700 šoping centara i gde maloprodajne parkove nazivaju i „porodičnim parkovima“.

Iz svog bogatog iskustva sa ovim tipovima objekata on je naveo i primer iz Kine gde je maloprodajni park površine 900.000m² ostao bez posetilaca zbog loše odabrane lokacije, bez javnog prevoza i u blizini dva slična parka kojima može da se pristupi i peške iz obližnjih naselja.

Kao suprotan, pozitivan primer, naveo je šoping centar u Dubaiju koji je otvoren u novembru 2008. godine, u sred velike ekonomske krize. Međutim, on je ponudio veliki akvarijum i druge sadržaje koji su ga izdvoji od konkurencije i projekat je zabeležio poslovni uspeh.

Edward Jervis je istakao da nije dovoljno orjentisati se na „iskustvo kupovine“ kako se nekada doživljavao odnos takvih centara sa posetiocima, već je potrebno dobro uraditi osnovu projekta: lokaciju, zoniranje, analizu korisnika.

Kao tri osnovne grupe potrošača u šoping centru naveo je one koji idu u supermarket svakoga dana u popodnevnim časovima i predveče, zatim grupaciju koja dolazi vikendima i u večernjim časovima radi kupovine i sastajanja i koja tu provodi puno vremena.

Kao treću i najznačajniju grupaciju za posetu i uspešnost šoping centra on je istakao populaciju mladih - Y(outh) generation. Međutim, naglasio je da nije dovoljno napraviti 11 bioskopa i čekati filmske hitove poput „Avatara“ da bi posetioci ispunili kapacitet sedišta:

- Treba organizovati filmske festivale, ili festival kulture. U jednom novom šoping centru u Francuskoj privukli su posetioce izložbom zmija nakon dva meseca lošeg poslovanja, u drugom su organizovali festival hrane... Budžet koji imate na raspolaganju za marketing šoping centra nebitan je u odnosu na hrabre, zanimljive i prodorne ideje koje će posetioci nagraditi prisustvom.

Linkovi: