Domaća građevina guši se u dugovima piše Blic

01.06.2010. | Boris Vuković | Blic

Ukoliko se crni dani za građevinarstvo u Srbiji nastave, do kraja godine polovina građevinskih preduzeća biće ugašena. Međutim, najveći problem za domaća preduzeća je što neće moći da konkurišu za izgradnju državnog projekta naselja „4. juli“, ili na bilo kom drugom tenderu, jer su nelikvidna.

Ministarstvo prostornog planiranja je najavilo da će u avgustu pokrenuti najveće gradilište u Srbiji i početi gradnju naselja na mestu kasarne „4. juli“ na Voždovcu. Ovaj posao, prema najavama, treba da oživi građevinarstvo i uposli kompletnu domaću operativu. Međutim, za taj posao trenutno ne može da konkuriše čak 70 odsto domaćih firmi jer su nelikvidne.

Problem je nastao prošle godine kada je uticaj globalne ekonomske krize počeo da se odražava na investicije u Srbiji. Veliki privatni projekti su stopirani, neki nisu odmakli dalje od zahteva za građevinsku dozvolu, a trenutno se jedino radi na najvažnijim infrastrukturnim projektima.

Dodatno, problem je uvećan jer od septembra do danas, u Beogradu, koji pokreće najviše investicija u Srbiji, nije izdata nijedna građevinska dozvola. Građevinska preduzeća ulazila su u sve veća dugovanja prema bankama, jer nisu realizovali projekte, a kredit su morali da otplaćuju.

Zbog toga je danas veliki broj nelikvidan, zbog čega ne mogu da konkurišu na tenderima, pa na velikim projektima u zemlji uglavnom rade samo stranci. Angažovanje stranih preduzeća, međutim, povećava cenu radova za 30 do 40 odsto, što se odražava i na krajnje korisnike - kupce nekretnina. Cenu kvadrata poskupeće i dvostruko manja izgradnja.

- Ne rade projektantske kuće, proizvođači materijala, to znači da investicija nema ni na vidiku. Investicija ima duplo manje, svi beže iz građevinarstva. Najveća domaća preduzeća poput „Energoprojekta“, „Komgrapa“, „Napreda“, „Planuma“, „Partizanskog puta“ nemaju posla, ili rade sa 20 odsto kapaciteta. Stanje je katastrofalno - priča Miodrag Milović, predsednik beogradskog Sindikata radnika građevinarstva Srbije.

Osim što su domaća preduzeća nelikvidna i svakim danom imaju milionske gubitke, problem je i u skupom opremanju građevinskog zemljišta, nedostatku urbanističkih planova, sporim procedurama i izdavanju dozvola, administraciji, nedostatku potrebnih akata koji određuju cenu konverzije.

Troškovi građenja (po kvadratu)

Godina Iznos
2005. 50.456
2006.   52.463
2007.   52.595
2008.   62.406
2009. 78.234
Napomena: Cene su u dinarima, izvor Republički zavod za statistiku
- Po ceni komunalnog opremanja zemljišta postali smo najskuplji i potpuno nekonkurentni u regionu. Trenutno radimo sa samo 30 odsto kapaciteta, a u narednom periodu ćemo još manje - kaže Dobroslav Bojović, direktor preduzeća „Napred“.

Ali iste firme potražuju velika sredstva od države. Kako bi se ovaj problem rešio, predlog je da država kompenzuje dugove. Međutim, time bi se stvorio budžetski deficit, što država izbegava i od tog predloga se odustalo. Procena Privredne komore je da većim preduzećima država na ime izvedenih radova duguje oko 100 miliona evra.

- Sve zemlje su uvele protekcionističke mere, koje štite domaću privredu i regulisale nastup stranih preduzeća, a kod nas je to potpuno neregulisano. To se mora dovesti u red, da prednost u svemu ima domaća operativa. Ukoliko se polovina od ovih uslova ispuni, gradilišta će ponovo proraditi - kaže Aca Popović, savetnik u Odboru za građevinu u Privrednoj komori Srbije.

Novogradnja

Godina Broj novoizgrađenih stanova
2007. 19.000
2008. 18.000
2009. manje od 9.000
2010. (prva tri meseca)  manje od 1.000

Sindikat građevinskih radnika Srbije rešenje vidi u novim investicijama i upošljavanju domaće operative. Oni smatraju da država mora pomoći velikim preduzećima koja su u problemima, jer trenutno svi beže iz građevinarstva.

- Preko su nam potrebni veći investicioni poduhvati. Ne samo projekti visokogradnje, kao što je to izgradnja naselja „4. juli“, već ulaganje i u niskogradnju, koja bi sve pokrenula. Izvođači radova porez plaćaju unapred, a posao naplaćuju ko zna kad. To mora da se promeni, da se porez plaća tek po naplati fakture od investitora - predlaže Miodrag Milović.

Jedan od načina da preduzeća iz krize izađu jeste sigurno da koriste program projektnog finansiranja.

- Takođe, mora se regulisati tržište i zbog toga podržavam subvencionisanje stambenih kredita, to su najjeftiniji krediti u Evropi i sa njima treba nastaviti. Sa druge strane, investitori su navikli na zaradu od 300 odsto i treba da se zapitaju kako su trenutno nelikvidni ako su uvek radili profitabilne poslove - kaže Dragan Grujić, predsednik Građevinske direkcije Srbije.

Jedno od rešenja, koje predlažu stručnjaci u Privrednoj komori, jeste da se formira jedna firma kao akcionarsko društvo, u koju bi država uložila 50 odsto i deset građevinskih firmi zajednički po pet odsto sredstava.

Problem u brojkama

  • 51 odsto manje investicija
  • 71 odsto manje radnika uposleno nego prošle godine
  • 50,6 radnika otišlo iz građevinarstva
  • 76 odsto građevinskih preduzeća nelikvidno (26 odsto na ivici egzistencije)
  • 22,1 odsto manje ugovorenih radova je u prvoj polovinu 2010. u odnosu na 2009.
  • 4 odsto čini priliv od radova u inostranstvu (nekad bilo 12 odsto)

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Srbija je danas največi evropski investitor...
Josip 16.07.2018.
Da li se prije početka zidanja zida na beto...
solis 14.07.2018.
Novi Sad je malo ispod radara, ali gradi se...
w 11.07.2018.
Koliko MHE je izgradjeno u evropskoj uniji?...
Goran 07.07.2018.
Molim Vas da mi odgovorite da li neko u Srb...