Debelo umotano - izolacija od konoplje, EPS-a, mineralne vune, drvene strugotine, plute i celuloznih niti

Priroda nam pokazuje: tamo gde je hladno, debelo krzno brine za to da se ne gubi toplota. Moderne montažne kuće primenjuju ovaj princip već duži niz godina. U ovom tekstu dajemo pregled izolacionih sirovina i savete na šta sve treba da pazite.

Debeli kaput štiti od prodora hladnoće ili, bolje rečeno, od gubitka toplote i to je jasno svima. Ali isto pravilo se još uvek ne primenjuje kada je kuća u pitanju.

Napomena: na dnu ovog teksta potražite linkove za više obaveštenja na ovu temu.

Moderne pasivne kuće u pravilu imaju vrlo nisku potrošnju energije jer su omotane debelim toplotno izolacionim slojem koji ne košta mnogo, ali može da dovede do znatne uštede što je posebno važno u vremenima kada cena energenata stalno raste.

Zakonski je toplotna izolacija uređena samo kod novogradnje i značajnijih zahvata renoviranja.

Naravno, u Evropi, ali ne i u Srbiji. To je i razlog zašto arhitekti vode računa o toplotnoj izolaciji više nego pre. Proizvođači gotovih objekata su o tome počeli da razmišljaju daleko pre arhitekata. Izolacija krova i fasade u tom segmentu predstavlja najbolje rešenje.

Sistemi toplotne izolacije ispunjavaju sve uslove za jednom celinom koja optimalno funkcioniše. Unutar zida postavlja se izolaciona materija koja može da bude kamena ili staklena vuna ili neki prirodni izolacioni materijal poput piljevine, celuloze ili plute. Prema spolja se najčešće stavlja ploča od čvrste pene ili ploča od drvenih strugotina.

Za pojačanje izolacione ploče koristi se armiranje i nakon toga sledi fasada. U segmentu gotove gradnje zidovi u pravilu dostižu U vrednost ispod 0,2W/m²K. Što je ta vrednost niža, to je bolji efekat toplotne izolacije zida. Vrlo često se za neki materijal navodi lambda koja označava vrednost prolaza toplote, a merna jedinica je W/mK. Ali ta vrednost ne zavisi od debljine toplotne izolacije.

Bogat izbor sirovina

Sintetičke sirovine za izolaciju uglavnom na tržište dolaze u obliku ploča, a dva najvažnija proizvoda pri tome su poliureten i polistirol. Vrlo rašireni izolacioni materijali su oni koji se delimično sastoje od minerala, a delimično od sintetičkih proizvoda. U tu grupu svrstava se staklena i mineralna vuna.

Sve više ljudi poseže za izolacionim materijalima od prirodnih materijala. U potražnji su ploče za izolaciju od drvenih strugotina koje se mogu koristiti na svim vrstama zidova i krovova. Osim toga u obzir dolaze pamuk, konoplja, niti kokosa, ovčja vuna i slično.

Svi ti materijali isporučuju se takođe u obliku ploča ili slobodni za postavljanje. Većina tzv. ekoloških izolacija u sebi sadrži više ili manje "veštačkih" sastojaka koji sprečavaju laku zapaljivost istvaranje plesni.

Delimično mogu sadržavati i zaštitni materijal koji drži izolaciju na okupu da se ne raspadne. Zato retko kada postoji "čista" eko izolacija jer nije svugde gde piše eko zaista sve ekološki materijal.

Dobra toplotna izolacija leti

Zaštita od hladnoće nije sve. Alternativni izolacioni materijali poput drvenih strugotina ili celuloze daju bolju toplotnu izolaciju leti što se posebno vidi kod izolacije potkrovlja.

Taj efekat često je povezan sa debljinom materijala i njegovom masom i njegovim kapacitetom čuvanja toplote. Izolacija od drvenih strugotina i celuloze često kod istog volumena ima veću težinu pa često, zavisno od debljine, treba i do osam sati da toplota spolja prodre u unutrašnje prostorije.

U tom vremenskom razdoblju već padne noć i napolju postane hladnije tako da sačuvana toplota ponovo izlazi napolje. Zato je na osnovu testova u laboratoriji izolacija od drvenih strugotina označena kao "vrlo dobra". Zbog toga mnogi proizvođači gotovih objekata ovakve ploče od drvenih strugotina automatski ugrađuju u zidove i onda ih kombinuju sa uobičajenom izolacijom.

DRVENE STRUGOTINE

Izolacioni materijal od drvenih strugotina sastoji se od drveta koje čini industrijski otpadak kod prerade istog. Zavisno od načina proizvodnje koriste se vezivna sredstva i sredstva za zaštitu od požara i oštećenja. Sirovina se usitni i razlomi.

U suvom postupku se strugotine mešaju sa lateks lepkom i pod pritiskom se izrađuju drvene ploče, a u mokrom postupku mešaju se sa vodom i dodacima u kašu, pritiskaju se i suše. Pri tome se koristi drvena smola za povezivanje strugotina. Za sečenje se koristi uobičajen alat.

Ovakva izolacija od drvenih strugotina je difuzijski otvorena i reguliše vlagu. One ploče koje se ne impregnišu mogu kasnije da posluže kao kompost.

Gustina sirovine: 30-270kg/m³
Toplotna provodljivost: 0,040-0,090W/(mK)
Klasa: B1 – teško zapaljivo; B 2 – normalno zapaljivo
Oblici: Ploče, drvene strugotine
Primena: Krov, fasade(ispod i preko),plafoni, jezgra zida.

PLUTA

Sirovina su ivice hrasta od kog se dobiva pluta i delimično reciklirana pluta. Melje se do oblika granulata i zatim uz pomoć vruće pare pod pritiskom presuje do plutene pleve. Kod pečene plute se granulat presuje tokom ekspandiranja u blokove koji kasnije mogu da se seku u ploče.

Smola plute služi kao vezivno sredstvo, a nije potrebno dodavati sredstva protiv zapaljivosti. Dodaci u obliku bitumena koriste se za impregnaciju. Izolacija plutom može da se oblikuje pomoću testere ili noža, a precizno sečenje po meri otežano je zbog elasticiteta ovog materijala.

Pluta je vrlo lagana, difuzijski otvorena i može da se ugrađuje na mnoga mesta.

Osim toga je dugovečna i rezistentna na kiseline i truljenje. Nova obrađena pluta može da se preradi u ploče, a može i da se kompostira. Impregnisanu plutu je zbog udela bitumena nemoguće kompostirati, ali može da se iznova obrađuje.

Gustina sirovine: 100-220 (kg/m³)
Toplotna provodljivost: 0,045-0,060 (W/mK)
Klasa: B 2 – normalno zapaljivo
Oblici: impregnisane ploče ili pečena pluta
Primena: krov, fasade (ispod), plafoni, jezgra zida.

MINERALNA VUNA - Staklena i kamena vuna

Staklena vuna sastoji se od kvarcnog peska, krečnjaka i starog stakla (altglas). Kamena vuna sastoji se od različitih vrsta kamena kao što su diabas, dolomit i krečnjak. Niti se proizvode rastapanjem sirovine i centrifugiranjem.

Mineralna vuna koja se sekla oštrim nožem i ugrađivala pre 1996. proglašena je kancerogenom. Od 1998. je u Nemačkoj dozvoljena samo ona mineralna vuna koja nije kancerogena. Ovaj izolacioni materijal je fleksibilan i otporan na stvaranje plesni kao i na uticaj UV zraka, ali nije otporan na pritisak.

Gustina sirovine: 15 – 500 (kg/m³)
Toplotna vodljivost: 0,035 – 0,045 (W/mK)
Klasa: A 2 – nezapaljivo (staklo); A 1 – nezapaljivo (kamen)
Oblici: rolne, ploče, kaširane i nekaširane
Primena: kosi krov, fasade (ispod), plafoni, jezgra zida.

KONOPLJA

Za proizvodnju se koriste strugotine, usitnjeni komadići kore stabljike i niti konoplje. Strugotine mogu da se koriste za izolaciju pukotina koje treba da se ispune, a niti služe za proizvodnju izolacionih omotača. Vlakna se vežu, prže i prerađuju. Potporne niti doprinose stabilnosti oblika i poboljšavaju fleksibilnost.

Dodatak borne soli štiti od zapaljivosti, a materijal može da se seče ručnom ili električnom testerom. Izolacija treba da bude prepuštena stručnjacima. Izolacija kaduljom je difuziono otvorena otporna na stvarane plesni, ali nije prikladna kod izolacije pod pritiskom.

Gustina sirovine: 20-68 (kg/m³)
Toplotna provodljivost: 0,040-0,050 (W/mK)
Klasa: B 2 – normalno zapaljivo
Oblici: rolne, strugotine
Primena: krov, fasade (ispod), plafoni, jezgra zida.

- kuća od papercrete-a - na bazi papira (više na linku sasvim na kraju)(levo)
- kuća od hemcrete-a - na bazi konoplje (više na linku sasvim na kraju)(desno)

EPS - Ekspandirani polistirol u čvrstoj peni

EPS dobija se od polistirola koji je produkt lož ulja, stabilizatora i sredstava protiv zapaljivosti. Iz stirola se dodatkom sredstva za penjenje dobija polistirolni granulat.

Perle nalik staklu se uz tretiranje vodenom parom volumenom nekoliko puta povećaju. Nakon faze hlađenja perle se ponovo pene i nastaje homogen materijal. Blokovi koji nastaju seku se u ploče. Tanke ploče se seku skalpelom, a debele testerom. Za precizno sečenje koristi se termo testera.

Ploče su otporne na truljenje i uticaj UV zraka, a tokom gorenja postoji opasnost od ispuštanja štetnih materija.

Gustina sirovine: 15 – 30 (kg/m³)
Toplotna vodljivost: 0,032 – 0,040 (W/mK)
Klasa: B 1 – teško zapaljivo
Oblici: ploče, glatke ili profilisane
Primena: ravan/kosi krov, fasade(ispod i preko), plafoni, jezgra zida

CELULOZNE NITI

Celulozne pahuljice nastaju usitnjavanjem i to mehaničkim, starog papira. Za proizvodnju ploča koriste se vezivna sredstva i ta smesa se presuje pod uticajem vodene pare i nakon sušenja se usitnjava. Za poboljšanje protivpožarnih svojstava dodaje se borna so.

Na fotografiji gore: postavljanje sloja izolacije od celulozne smeše.

Celulozne pahuljice najčešće se koriste za izolaciju ubacivanjem u pukotine pri čemu se posipaju vodenom maglicom, posipaju i zatim poravnavaju. Ploče se vrlo lako obrađuju, ali kod sečenja ispadaju niti.

Izolacija od celuloze je difuziono otvorena, rezistentna na stvaranje plesni, ali vrlo lako se raspada pod uticajem vlage i od nje mora da bude dobro zaštićena.

Može se lako nabaviti i transportovati u velikim količinama i prilikom postavljanja koristi jako malo energije.